Zlokobne igre

17.

Njena cvetna haljina se vrtela u beskonačnom krugu. Smejala se kao da nema brige na svetu. Muzika je bila poput sna - opojna i živahna, a on je samo bio u stanju da sedi na kauču i posmatra je fasciniran. Njeni koraci postali su nesigurni, smeh je utihnuo. U treptaju oka ona je..

River je naglo otvorio oči sav preznojen i usplahiren. Naterao se da se probudi kako je znao i umeo. Snovi su ga progonili i nabijali mu na nos sve što je krio od sebe na javi... Ustao je i otišao da se istušira kako bi sabrao rasejan um.

*****

Našli su se u 16h u fabrici. Vajolet je izvadila svesku i svi su se okupili oko nje kako bi zajedno čitali Persivalove misli. "Ova poruka je dosta kratka izgleda da su samo koordinate u pitanju",rekao je Flin. Nije im trebalo mnogo vremena da skontaju sadržaj : " U tmini ambisa, među zaboravljenim tajnama i sjaju zvezda. Nebesko ogledalo krije tajnu. Ne plaši se da zaroniš u dubinu.." Svi su se međusobno pogledali. "Srebrno jezero u Zvezdanom gaju",promrsila je Vajolet. "Ali jako je hladno nije pametno da se kupamo sada",upozorio je Flin. Leda se složila :"Da, Flin je u pravu". "Imamo li izbora doduše?", dodao je River. "Dođavola ne znamo ni šta tačno tražimo",uzdahnula je Vajolet...

*****

Zvonjava na vratima nije prestajala. Dođavola, ko bi to mogao biti? Luks je ustala pospana i iznervirana širom otvorivši vrata. "Zdravo Luks, izvini na smetnji ali da li je možda Vajolet kod tebe?",upitala je Kolet Vandom vidno usplahirena. Luks je nabrala obrve u čudu. "Nije gospođo Vandom. Mada da sam na Vašem mestu proverila bih kod Flina Andertona ili Rivera Kolinsa. Dosta su bliski u poslednje vreme", uzvratila je nekako sumnjičavo i ozlojeđeno. Žena je samo klimnula glavom zbunjena. "U redu, hvala ti",objavila je žurnim korakom se uputivši ka izlazu zgrade...

*****

Dan je bio oblačan i vetar je duvao navlačeći tmurne oblake na horizontu. Grupica tinejdžera okupila se oko velikog i ustalasalog jezera. "Ovo je suludo",rekla je Leda prekrstivši ruke. Zaista je dan bio nikada gori ali nisu mogli više da čekaju. "Hajde Ledo, ne budi pičkica",zadirkivao ju je River. Svi su se skinuli u kupaće i talas hladnog vazduha im je prodrmao kosti. "Doživećemo hipotermiju ovde",progunđala je Vajolet. Bili su sami. Niko nije bio lud da po ovom vremenu dolazi da se kupa. Osim njih naravno. Klupe koje su okruživale jezero su takođe bile puste. Bili su potpuno sami, to jest makar su oni tako mislili...

Ušli su u ledenu vodu koja im je otupela tela. "Hajde da se podelimo i završimo s ovim što pre",zarežao je River. Vajolet je otišla na istočni deo, Leda na zapadni, River na severni i Flin na južni. Voda je bila tamna i jedva prozirna. Morali su na slepo da traže a nisu čak ni znali šta to. Kiša je počela da pada remeteći ritam vode. Grmljavina je najavila oluju. "Moramo da požurimo",rekla je Leda kojoj su već usne poplavele od hladnoće. Gledali su po peskovitom dnu jedva nazirući šta se tu nalazi. Uznemirene ribe i muljevite alge petljale su se oko njih. U tom trenutku Flin je ugledao obris nečega. Neka kutija? Zaronio je dublje u hladnoću i tamu kako bi došao do nje. To je bio neki kovčežić. Izronio je napolje. "Ljudi, mislim da sam našao nešto",povikao je. Kroz nekoliko sekundi i ostali su izronili i požurili su ka obali. Mokri do gole kože obukli su suve stvari iako nije bilo vajde jer je kiša počela jače da pada. Flin je otvorio kovčežić u kom se nalazila poruka. Vetar je počeo jače da duva i oluja je postajala silovitija. Ipak činilo se da oni ništa ne primećuju osim poruke u Flinovim rukama...

Ovog puta poruka je bila donekle hronološki napisana mada slova su bila jako bleda i teška za razumeti od brzine kojom je pisana. Flin je počeo da čita povezujući smisao drhtavim glasom :