Zlokobne igre

7.

Nešto malo ranije te večeri..

Leda je pokucala na vrata Aleksijine kuće. Prelepa plavuša nemirne kose otvorila je vrata uz osmeh, ali kada je videla Ledin slabašni smešak znala je da nešto nije u redu. „Šta bi? Jel si se posvađala s nekim?",upitala je pustivši je u kuću. Korejka je odmahnula glavom i pokušala da se malo pribere. „Ništa, samo sam malo umorna to je sve. Kada hoćeš da idemo u kupovinu? Sutra uveče idem sa Vilijamom na večeru al mogla bih u toku dana ako si raspoložena",promenila je temu ali Aleksija je to prihvatila bez daljeg potenciranja.

Ubrzo su se popele u gornji deo kuće gde je ceo sprat pripadao Aleksiji. Leda je sela u ljubičasti lejzi beg a Aleksija na krevet prekoputa njega. „Nisam se javila tvojima pobogu", setila se Leda polako se pridigavši ali je Aleksija odmahnula glavom naznačivši joj da sedne. „Opusti se, već su legli. Sutra idu ranije u bolnicu nešto su im menjali smene",objasnila je. Aleksija Delon je bila ćerka dvoje vrlo uspešnih lekara koji su non-stop radili, stoga je veliki deo vremena imala osećaj da živi sama. Leda je samo klimnula glavom u znak razumevanja. „Možemo sutra u kupovinu naravno. Da li si gladna imam njoke sa gorgonzolom?",ponudila ju je. „Može, malo sam ogladnela",složila se. Ubrzo su sedele na čupavom tepihu i uživale u slasnoj večeri uz čašu šampanjca. Baš dugo nisu sedele ovako zajedno i pričale.

Aleksija je zaista bila divna i Leda ju je jako volela ali nekako nikada se nije pronalazila u tom društvu gde je sve bilo tako savršeno. Mada, kada biste je videli savršeno se uklapala među te ljude. Odrasla je u tim krugovima, tako je jedino i znala da funkcioniše sve dok nije upoznala Vajolet. Sasvim slučajno se to dogodilo. Prošle godine, jednog lepog letnjeg dana u gradskoj biblioteci, dve devojke su se uhvatile za istu knjigu od koje je ostao samo jedan primerak. U dogovoru su je zajedno čitale i diskutovale, krišom naravno. Sastajale su se na najskrovitijim mestima u gradu daleko od radoznalih očiju i uletale u svet priča. Tada su shvatile da su volele slične stvari. Umetnost ih je povezala i od tad ništa više nije bilo isto.

„Kako stoje stvari sa Vilijamom? Rekao mi je da te ne viđa toliko često u poslednje vreme",upitala je Aleksija. Leda je ispila gutljaj pića kako bi se pripremila da odgovori. Osećala se kao da ne može disati. Nekako je skupila snagu da odgovori što nonšalantnije.„Da, znam da sam na hiljadu strana u poslednje vreme. Sutra ćemo to nadoknaditi nadam se". „Jel on zna da se družiš sa Vajolet? Primetila sam da je često viđaš.. Ne brini se znam da u mene imaš poverenja i nikada nikom nisam rekla za to, samo me zanima prosto", ogradila se. Leda joj je zbog toga neizmerno bila zahvalna. „Nisam mu rekla. Ti si zapravo jedina osoba koja zna za to i nekako bih volela da ovako ostane. Ne bih da još više komplikujem stvari".

Aleksija je klimnula glavom u znak razumevanja. Njihovo prijateljstvo ju je oduvek čudilo ali prihvatila je nekako tu činjenicu i uvek se trudila da pomogne Ledi. Plavuša se zatim osmehnula nekako zagonetno. „Želela sam da pričam sa tobom u vezi nečega. Ne znam kako da započnem ovu temu". Ledino srce se sledilo. Nije znala šta će reći. Hiljadu pitanja i strahova joj se pojavilo u mislima Da li ju je pitala to za Vilijama jer se nešto dogodilo? Da li su njeni roditelji pričali sa Aleksijom? Da li znaju da Leda vodi dupli život ako se tako može i reći? Sva ta pitanja proletela su joj kroz mozak. Plavuša je uzdahnula vidno nervozna. Bože, sigurno se nešto dogodilo. „Plašiš me Leks",promucala je čupkajući tepih na kom su sedele.

Plavuša je prošla prstima kroz nemirne lokne. „Okej, imala sam jednu situaciju. Mislim nije ništa specijalno al me zanima tvoje mišljenje. Jedno veče, ja sam uveliko spavala i u tom trenutku mi je stigla čudna poruka u pola noći." Leda se sva stegla u strahu šta će čuti? Da li je ta poruka bila čudna poput one koju su Vajolet i ona otkrile ranije te večeri? Bože glupa misao. Kakve je veze Aleksija mogla imati sa time? Možda je i mogla?? „I od koga je bila? Šta je pisalo", podstakla ju je da nastavi nervoznim glasom. „ Bože, jako mi je glupo i da pričam o ovome nekako. Ali dobro. Natanijel mi je poslao poruku kako sam najdivnija osoba koju zna i da mu se sviđam već dugo. Nije hteo da pokvari prijateljstvo i sve. Zato mi nikad nije rekao." Leda je izdahnula sam velikim olakšanjem čuvši ovaj odgovor.