PRISILJEN (završena)

3. poglavlje

Melina

Ne mogu da prestanem da razmišljam o proteklih nekoliko dana. Sve se desilo nekako brzo, ali valjda je tako moralo da bude.
Nakon što sam pristala udaju, tetka mi je rekla da spakujem samo ono neophodno i da pređem kod nje do polaska, jer se plašila da bi oni ljudi mogli da dođu po mene u međuvremenu.
Tako sam i uradila. Spakovala sam nešto odeće i sitnice koje su mi bile neophodne i u očevom odsustvu otišla kod tetke.
Ona je, u stvari, živela na imanju koje je bilo Domenikovo. To mesto je uvek imalo jako obezbeđenje, a ljudi u selu su govorili kako je Domeniko gangster i kako mu zato treba toliko obezbeđenje čak i kad on nije tu.
Domeniko mi je  brat, ali vrlo često sam ga se plašila, jer je umeo da bude surov i nepredvidiv.
Pa ipak, sada je odlučio da mi pomogne. Na svoj način, naravno, a ja nisam bila u poziciji da biram.
Nisam imala pasoš, pa je on pogurao stvar i već za par dana je pasoš bio u mojim rukama.

Nikad nisam otišla dalje od Sirakuze iako sam često maštala o tome kako ću jednog dana dobiti priliku da putujem i ta prilika se sada ostvarila samo što sam je ja malo drugačije zamišljala.
Domeniko ima svoj avion. Zapitala sam se koliko moraš da budeš bogat, pa da imaš svoj avion.
Nikad ranije nisam bila ni blizu aviona. Da su neke druge okolnosti u pitanju verovatno bih bila presrećna, ali ovako... Shvatila sam da mi je svejedno.
Verovatno bih trebala da se radujem što sam uspela da izbegnem da upadnem u kandže prostitucije i znam da bih trebala da budem zahvalna što sam na sigurnom. I jesam bila zahvalna, ali sam, sa druge strane, bila tužna, potištena i uplašena.

Plašila sam se života koji me čeka u Americi. Plašila me je neizvesnost i to što još uvek ne znam ništa o svom budućem mužu.
Nisam mogla da ne pomislim kako će on u jednom trenutku verovatno očekivati od mene ono što muškarac očekuje od žene kad ostanu sami i nisam bila sigurna da li ću ja to moći. Do skoro sam se tešila činjenicom da će biti samo on, da će mi biti muž i da je svakako bolje da se predam njemu nego da se na meni ređaju kojekakve propalice.
Ali sad... Sad više nisam bila sigurna ni u šta.

Nisam obraćala pažnju na okolinu dok smo se od aerodroma vozili ka Domenikovoj kući. Nisam gledala kroz prozor dok su kola jurila putem uz široka polja, pa dalje kroz grad. Kršila sam prste u krilu i verovatno izgledala izbezumljeno, jer me je Bjanka iznenada uzela za ruku i tiho rekla: "Ne brini. Sve će biti u redu. Masimo je dobar čovek." Možda jeste, ali njene reči me nisu mnogo umirile.

Provela sam još jednu besanu noć u novoj i toliko lepoj sobi da mi je bilo žao što ne mogu da uživam u njoj. Jednostavno nisam znala kako. Druge stvari su mi bile na pameti. Realnost me je pogodila najjače što je mogla i kao da dam tek tad u potpunosti bila svesna da sam se spasla jedne vrste ropstva da bih svesno pristala na drugu. Ali morala sam, zar ne? Šta sam drugo mogla sama? Gde bih mogla da odem bez para, bez ičega. Zauvek ću se vezati za nekog ko će me možda prezirati. Pitala sam se zašto li je taj čovek pristao da me oženi? Da li je dugovao Domeniku i šta mu je to, pobogu, toliko dugovao kad je morao ovako da mu vrati?

Za večerom je Domeniko pomenuo da će Masimo sutra ujutru doći. Zgrčila sam se od same pomisli na to i samo klimnula glavom.

- Ja i dalje ne mogu da verujem da će nam Masimo biti teča! Nisam ni znao da ste zajedno! - rekao je Luka uz osmeh.

Mnogo toga ti ne znaš, poželela sam da mu kažem, ali sam se uzdržala i nastavila da se davim hranom, jer nisam mogla da jedem, a nisam želela da uvredim brata i snaju koji su mi pružili svoje gostoprimstvo.

Ujutru sam bila kao na iglama. Bila sam nervozna i napeta i sve vreme sam osluškivala da li se u dvorištu čuje nekakav automobil. Ušla sam u kuhinju i zamolila žene koje su tu radile da me uposle nečim, jer ću poludeti ako samo budem sedela.
Slagala sam sudove od doručka u mašinu za sudove, a čiste odlagala u kredence.
I da, čula sam kada se neki automobil zaustavio blizu kuće. Brzo sam završila sa sudovima i pobegla na sprat kao da bi me moja nova i privremena soba mogla zaštititi od života.