PRISILJEN (završena)

14. poglavlje

Masimo

Ne znam kako sam od tipa kog je pratila reputacija ozbiljnog jebača postao tip koji sanja mokre snove o svojoj nikad pojebanoj ženi, ali upravo to se dešavalo!

Protekle dve nedelje bile su paklene u svakom smislu!
Postojali su ljudi kojima nije išlo u prilog da Argentinac i Domeniko sarađuju. Borba za prevlast nad tržištem je uvek gadna, a ja sam se valjda malo opustio, jer je neko vreme sve bilo mirno. A onda je jednostavno prestalo da bude.
Došlo je do okršaja i bilo je žestoko. Metak mi je okrznuo ruku, ali oni kojima sam ja namenio svoj metak nisu bili te sreće da ga izbegnu. Pokazali smo im ko je glavni i kreteni su se povukli. Ipak, nismo smeli da se opustimo. Danima smo bili u stanju pripravnosti za slučaj da odluče da se osvete za poraz koji su doživeli.
Uspeo sam da od Meline sakrijem svoju povredu i sve vreme se držao na bezbednoj udaljenosti od nje.
Prvo, nisam želeo da dovedem sebe u situaciju da moram da joj objašnjavam šta mi se dogodilo.
Drugo, ne znam da li bih mogao da se iskuliram ako mi ponovo bude dovoljno blizu.
Zato sam opet stvorio distancu među nama i tih dana je stvarno bolje bilo tako.

Bio sam naelektrisan i napet do pucanja. Morao sam da imam oči i na leđima, a sada je bila tu i Melina o kojoj sam morao da vodim računa. Postavio sam ljude da nadziru hotel, a ja je svakog dana vozio na posao i dovozio sa posla. I tada bih, dok smo se vozili jedva podnosio njenu blizinu. Nisam mnogo govorio. Misli su mi bile rasute na hiljadu strana, ali ona je pričala, a ja sam je ipak slušao. Zanimalo me šta se sa njom dešava i kako se snalazi na poslu. Pričala mi je sve, od najmanje sitnice do onih zaista krupnih stvari i to mi se sviđalo.
Ipak, nisam mogao a da ne primetim kako sve češće pominje prokletog Rida! E, to mi se nije sviđalo!
Kapiram da nije mogla da ga baš nikad ne sretne s obzirom na to da su radili na istom mestu, ali po njenoj priči on je prečesto iskrsavao tamo gde bi se i ona zatekla, a meni je, čini mi se, očni živac poigravao svaki put kada bi ga pomenula!

Istražio sam tog tipa još onog dana kada mi je Melina ispričala da je upoznala njega i Suzan. Tip je bio bivši marinac. Bio je grmalj od gotovo dva metra, a mislim da je isto toliko bio širok i u ramenima. Sranje! Nisam mogao da ga zaboravim čak i da sam hteo.
Ne znam kako sam uspevao da prećutim svaki put kada bi Melina izgovorila njegovo ime, ali jesam. Ludeo sam, pizdeo, šizeo, ali valjda zato što nisam imao nikakav konkretan razlog da je napadnem samo sam ćutao i gutao ljubomoru koja je u meni vrtoglavo rasla.
A onda bih je noću sanjao.
Nju. Melinu. Moju predivnu, ljupku i netaknutu ženu.
Dešavalo mi se i ranije da sanjam vrele i vlažne snove, ali ovo sad bilo je mnogo jače i intenzivnije. Ujutru bih se budio sa tahikardijom i obliven znojem, a ono što bih imao u gaćama definitivno nije bila obična jutarnja erekcija. Ne.
Bio bih toliko uzbuđen da sam uvek bio pred svršavanjem i to me je ubijalo. Pored sveg sranja koja su mi se tokom dana dešavala stvarnost me je svakog jutra dodatno šamarala, jer sam se budio praznih ruku i lud od uzbuđenja.

A u snu sam je imao. U snu je Melina bila moja.
U snu su se naša tela spajala u požudi koja nas je proždirala poput požara. Osećao sam je tako stvarno da sam se ponekad pitao da ne mesečerim možda, jebote?! Ko zna, možda se ipak stvarno seksamo, a da ja toga nisam svestan!

Kako god, nije mi bilo lako i nije delovalo kao da će uskoro biti.

Ipak, i pored svega najviše mi je nedostajalo da samo budem pored nje, da provodimo vreme zajedno. Radovao sam se nedelji, jer sam znao da ću napokon biti slobodan. Nameravao sam da provedem dan kod kuće i uživam u Melininom društvu.
Voleo sam da doručkujem sa njom. Voleo sam kada bismo uz kafu razgovarali nekim tako smešnim i običnim stvarima, ali kada bi mi ona, na primer, pričala kako se tog dana jedva snašla u samoposluzi, jer su napravili novi raspored polica to bi zvučalo kao krajnje ozbiljna i važna stvar. Smešila bi mi se preko šolje, a njen osmeh bi bez problema mogao da zaseni i jebeno sunce.