PRISILJEN (završena)

15. poglavlje

Masimo

Narednih nekoliko dana prošlo je brzo. Ponovo sam bio u nekom haosu i mnogo više vremena provodio van kuće nego u njoj.
Nije to ništa čudno ni za mene i za ono što radim. Ranije to nisam ni primećivao. Bilo je dana kada sam dolazio kući samo da prespavam, a nekad čak ni to.
Međutim, sad je bilo drugačije. Nervirao me je taj ludački raspored, jer sam želeo da što više budem sa Melinom.
Svakog jutra sam je vozio na posao i popodne dolazio po nju. Odvezao bih je kući, a onda bih se vraćao svojim obavezama koje su se obično završavale kasno u noć.

Nakon one epizode u kuhinji bilo mi je teško da držim ruke podalje od nje. Ipak, nekako mi je uspevalo, jer nisam želeo da budem prenapadan, a i prosto nismo imali vremena gotovo ni za šta, pa nisam hteo da započinjem ništa što opet ne bih mogao da završim.
Ali ono što sam uveo kao novinu bilo je to što sam je na rastanku ljubio tako da znam da su joj gaćice svaki put bile mokre.
Nije se bunila nevaljalica mala! Uzvraćala mi je tako da je bilo jebeno preteško odvojiti se od nje i pustiti je da ode.

Međutim, u četvrtak mi je iz nekog razloga bilo posebno teško da se obuzdam. Dovezao sam je ispred hotela kao i uvek. Dogovorili smo se da se čujemo kasnije, jer nisam bio siguran kad ću završiti ono što sam za taj dan imao. Melina se nervozno igrala kajišem svoje torbe i znam da je nestrpljivo čekala ono što sleduje. Nije se usuđivala da me poljubi prva, ali je želela moje poljupce i kada god bih joj ponudio iste nikada ih nije odbijala.
Ali tog dana.... Bože!

Ličili smo na srednjoškolski par koji se vaćari u ćaletovim kolima.
Da je to istina ona bi bila fina cura, a ja lokalni mangup koji pokušava da je pokvari. Klasična priča.
Da, znam! Detinjasto je i glupo da čovek mojih godina tako izgubi glavu u sred bela dana na parkingu ispred hotela i to sa, ni manje ni više, svojom ženom. Ali tog dana Melina je bila ukusnija nego ikad. Bila je tako meka i topla i mirisala je tako dobro.
Primakao sam se da je poljubim kao što sam i prethodnih dana radio, ali ovog puta je i poljubac bio drugačiji. Utonuo sam u njega. Utonuli smo oboje. Mislim da smo na momenat zaboravili gde se nalazimo. Znam sigurno da ja jesam.

Ruke su mi klizile svud po njoj. Prostenjala mi je u usta kada sam joj prešao preko grudi. U tom momentu taj zvuk bio je tako seksi i tako primamljiv da mi je drugar odmah poskočio. Zavukao sam joj ruku ispod košulje i u brus. Bradavica joj je bila tako prokleto kruta da sam odmah poželeo da je uzmem u usta.

- Masimo, nemoj. Videće nas neko. - šaputala je zadihano između poljubaca.
- Meni ne smeta. - promrmljao sam i odmah pomislio na Rida.

Zamislio sam ga kako stoji na nekom od prozora i posmatra Melinu i mene i osetio neko perverzno zadovoljstvo zbog toga.
Uštinuo sam Melininu bradavicu mnogo grublje nego što sam nameravao i ona je ciknula, ali rekao bih da to nije bilo samo zbog bola. Mislim da joj se dopala moja malo grublja igra, ali da se stidela da to pokaže.

- Boli? - pitao sam, pa joj spustio poljubac na vrat.
- Mhm... -
- Ovako će jedino proći. - rekao sam i, pre nego što je stigla da shvati šta ću da uradim, oktopčao sam joj nekoliko dugmadi na košulji.

Razdrljio sam joj košulju i oslobodio joj dojku, pa je uzeo u usta. Zasisao sam joj bradavicu, pa se jezikom vrteo oko i preko očvrslog vrha.
Jebote, stvarno sam poludeo!

- Masimo... O, Bože, Masimo... - dozivala me je i znam da je želela da se pobuni, ali nije imala snage za to.

Osetio sam njene prste u svojoj kosi i umesto da me zaustavi ona me je privlačila sebi.
Daleko od toga da sam se zadovoljio. Njena bradavica u mojim ustima samo me je još žešće napalila, ali ipak smo bili na parkingu.

- Odlazi smesta inače ne odgovaram za svoje postupke! - naredio sam joj nakon što sam se naterao da se odvojim od nje.

Brzo je popravila brus i zakopčala košulju sve vreme gledajući kroz šoferku da li napolju ima nekoga.