Belatriks

9

𖧹|Cᴀʟᴍᴇʏᴇʀsɢᴀᴛᴇ 4|００:２３|𖧹

𝗡𝗼𝗿𝗮 : Kada se vraćaš?
| Razgovarala sam sa svojom cimerkom, preko telefona. Izašla je sa nepoznatim dečkom na piće, već postaje kasno. |
𝗕𝗿𝗶𝘁 :𝘝𝘳𝘢𝘵𝘪𝘤́𝘶 𝘴𝘦 𝘶𝘫𝘶𝘵𝘳𝘶.
𝗡𝗼𝗿𝗮 : U redu.

𖧹

𝗡𝗼𝗿𝗮:
| Sutradan sam saznala da je to veče preminula od te takozvane zmijske bolesti. Pre bih poverovala u to da joj je taj momak nešto učinio ili da je bila otrovana... Ili je bila otrovana? |

𖧹|Bᴇʀɢᴇɴ - Hᴏᴛᴇʟ Nᴏ１３|１４:４４|𖧹

𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne želim dugo da se zadržavam ovde. Seti se da mi snimanje počinje za nešto više od nedelju dana baš kao i Piritovo najnovije izdanje.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Tako si naporna. Ostali se ne žale.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ko da se žali? Leif koji obožava putovanja ili Tor koji je jedva čekao da dođe u svoj rodni grad? Ovde smo danima!
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Čekamo da njih dvojica pronađu Malkomovu adresu.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : I gde su tvoji nesposobni radnici?

U tom trenutku je Leif ušao u apartman, sa buketom hibiskusa u rukama.

𝗟𝗲𝗶𝗳 : Vidi Belinda! *daje joj buket*
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : H-hvala...
𝗟𝗲𝗶𝗳 : Čim ugledam nešto lepo, setim se tebe!
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *stavlja ruku na čelo* Uopšte nisi od pomoći!
𝗟𝗲𝗶𝗳 : Znam, znam... Trudim se...
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : *smeje se* Trebaš se truditi oko Malkoma, a ne Belinde.
𝗟𝗲𝗶𝗳 : Zašto bih se trudio oko Mal- A da...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *spušta buket na sto* Vi ste svi potpuno beskorisni!

Izašla sam da se prošetam, ne prija mi društvo i osećam se neuobičajeno razdražljivo. Možda nisam obraćala puno pažnje, ali ovde ljudi izgledaju opuštenije nego u Oslu.
Htela sam popiti kafu u jednoj manjoj kafeteriji, pažnju su mi oduzimali ulični psi ispred pekare i deca koja su prilazila da se poigraju sa njima.

Postaje toplije, opet vetar je još uvek hladan.
Ovde sam sa prijateljima, ali se osećam potpuno samo. Tako dugo nisam bila van grada, problemi su se samo nizali toliko puta da sam se zabrojala.

Sela sam na terasu, objekat je spratan i daje mi prelep pogled na grad u kom nisam uspela da uživam.

Želim se probuditi iz košmara.

Tek kako sam uspela smiriti misli, opekla me je jeza u stomaku. Okrenula sam glavu i videla Malkoma koji je seo pored mene bez truda da pokaže bilo kakvu emociju.

𝗠𝗮𝗹𝗸𝗼𝗺 : Prvo je prvo, to da mi ne smeš ništa dok smo u javnosti po sred bela dana.

Htela sam uzeti telefon sa stola, ali je stavio ruku na moju i sprečio me.

𝗠𝗮𝗹𝗸𝗼𝗺 : Nedostajem ti pa si došla da me tražiš? Čak si povela i pse da njuškaju za mnom.

Toliko sam želela da ga pitam ,,zašto?" i još bezbroj pitanja, ali dovoljno je to što shvatam da me nikada nije voleo i da je u meni video korist. Pitanja su suvišna, telo mi drhti, osećam se kao da stojim pred narepertiranim revolverom odmah ispred svog čela.

𝗠𝗮𝗹𝗸𝗼𝗺 : Pazim šta jedem, ne možete me otrovati. *ustaje* I ne trudi se da pronađeš moj apartman, on je odmah iznad tvog.

Hladno me je poljubio i izašao, ostavivši me kao i svaki put. Ulažem svaki atom snage da ostanem smirena.

Koja je korist od njegove smrti? Samo osveta? Meni to nije dovoljno.
Potrebno nam je nešto što će nas zaštititi od zakona pre nego Pirita i potrebno nam je više krvi.