Pitate se što se desilo nakon što mi je Cvilindreta iskočila iz auta i dala petama vjetra? Pa, ništa spektakularno ako usporedim dan do trenutka odjeba. Sočno sam je opsovao jer me jebala na suho, potom sam se odvezao kući, srušio na prazan krevet, što mi je iznimno išlo u korist, i zaspao k'o klada.
E sad, znate li onaj osjećaj kad vas netko rafalno izbaci iz sna pa nemate pojma jeste li živi ili mrtvi, na nebu ili na zemlji? Meni se upravo takav scenarij desio na tri, dva, jedan... Sad!
,,Kurvo muška!'' Vrisak i jebeni prasak ledene vode.
Koliko sam naglo odskočio s kreveta, dobro da nisam usput poginuo.
,,Jebote, šta je?'' Viknem natrag, a da u prvi mah ni ne znam kome se obraćam.
Istovremeno pokušavam dlanovima otresti tu hladnu vodu sa sebe i skupljam plahte s poda. Nisam još ni budan, sve nešto lelujam, drhtim jer mi je hladno u pičku materinu, a još si mislim od kud se sad ona stvorila? Ili se jučer zabila u neki ćošak pa je nisam doživio kad sam stigao doma? Prebirem po mislima gdje je zapelo i čemu leden tuš za dobro jutro, ali, ponavljam, tijelom sam budan, mozak mi debelo hrče.
,,Šta je? Šta je? Ti mene pitaš šta je? Mene?'' Zariče poput zvijeri.
,,Ima li još nekoga u stanu?'' Blenem u Alenu.
,,Vjerovala sam ti, a ti... Ti... Mhm! Isti si kao i svi drugi!'' Mlatara rukama i samo gledam što će stradati kad joj taj lavor odleti iz ruke.
A hoće, svaki čas, ukoliko ne planira zakočiti.
,,'Alo, ženska glavo! Je li ti sklopka pala? Resetiraj se!''
,,Resetirat ću ja tebe!'' Vikne iz petnih žila i drsko odmaršira prema kupaonici.
,,E, nećeš!'' U tri sam koraka iza nje s namjerom da joj otmem taj lavor, ali kad sam već sam pohrlio u katastrofu, tko će nju spriječiti da me ne zatuče do kraja.
Okreće se za devedeset stupnjeva, zamahne, ma taman sam joj legao pod ruku. Pukne mi lavor o glavu da mi se sve maglica stvori pred očima. Uhvatim se rukama za glavu i pokušavam se pribrati, otupjeti bol, smiriti disanje i nervozu, jer ću je u suprotnom prebaciti preko ramena i iznijeti na ulicu k'o vreću smeća, pa nek' se tamo koprca.
,,Alena...''
,,Ni više ni manje nego u gnijezdo ministra.'' Reži kroz zube. ,,Visoko pucaš, Macane! Vrlo visoko! Misliš da će te sreća ošamariti?''
,,Ubio me Bog ako ja tebe išta razumijem!'' Poludim. ,,Možda bi bilo pametno da ostaviš ključ s unutarnje strane vrata, a zatvoriš ih s vanjske. I to dok sam još donekle dobre volje!''
,,Je li? Još me sad i potjeraj iz doma!''
,,Nije ovo tvoj...'' Skočim u stranu, jer je lavor opet u zraku.
,,Jebat' ću te za ovo, kunem ti se, Alena!''
,,Nećeš! Ne dam! Sad sam bijesna i razočarana i ne bih se seksala s tobom ni da mi život o tome ovisi!''
,,Ma nemoj mi reć'. I bijesna si i razočarana? Oboje? Isuse!'' Zabacim glavu i dlan pritisnem o prsa hineći šokiranost. ,,Počni raspetljavati taj nervni slom, jer će nas uskoro biti dvoje bijesnih i razočaranih!''
,,Pičketino nevjerna!'' Unese mi se u facu.
Nakon tog fenomenalnog naziva, skoro sam posve razbuđen, a jedno mi drugo žensko lice zaiskri pred očima.
Alena me zaobiđe, jebeno oružje napokon spusti na pod i k'o gazela piči nekamo u hodnik. Sad, da sam normalan, krenuo bih za njom i ispričao se za to nešto što sam učinio. Da sam lud, pogurao bih je da čim prije napusti ovaj stan. Ali ja sam tu negdje na granici, najviše zbunjen.
