DAMA OMNIE

PRVO I DRUGO POGLAVLJE

PRVO POGLAVLJE

Kosta...

Martovsko sunce se probija kroz venecijanere sobe. Posmatram kako zraci svetla padaju po mojim crnim pantalonama praveći kose linije. Koliko god sunce bilo lepo, odraz koji vidim u ogledalu je loš.

Na pamet mi pada samo jedno – svetlost i ja više nismo spoj.

Iako je ispred mene jedan čovek obučen u crno i sređen do perfekcije, u njemu je ličnost pocepana na deset delova. Pored kravate koju držim i razmišljanja da li da je stavim ili ne, razmišljam i koji lik danas da odaberem? Nakon par trenutaka odbacujem kravatu, jedino zadržavam lice poslovnog čoveka. I kako svaki posao ima svoje dobre i loše strane, tako danas slede dobre i loše stvari. Siguran sam da današnji dan većini neće biti po volji, manjina možda veselo protrlja dlanove.

Sigurnim korakom idem kroz stan, pa još sigurnijim zakoračim u lift koji me spusti sprat niže. Kad iskoračim na peti sprat Omnie, prvo mi u oči upada uglancan mermer bež boje. Na sekund se osmehnem krajem usne zadovoljan održavanjem higijene i nastavljam putanju širokim hodnikom. Konačno se bliži dan i ostvarenje dugo željenog sna. Uskoro će Omnia biti jedna od najboljih producentskih kuća na Balkanu.

„Dobar dan, gospodine", Arsa se oglasi.

„Dobar dan", zastanem pored svog sekretara. „Ide li sve po planu?", kratko pitam.

„Naravno", osmehne se momak. „Prostorije radija će do kraja dana biti slobodne, Despot je malopre bio ovde, uzeo dokumenta i otišao, nije ostavio nikakvu poruku. Ostali spratovi su čisti i spremni da se opremaju. Svi su izmirili svoje obaveze. Stigli su i momci iz agencije i postavljaju svetleći natpis za producentsku kuću Omnia. Advokat Vas čeka u kancelariji. Ukoliko još nešto zatreba, samo recite", efikasno saopšti kako stvari stoje.

„Despotu ću se javiti kasnije. Uskoro će doći dve dame, Anja Banjac i Slavica Radojković, uvešćete ih u moju kancelariju", nastavljam kretanje.

„Svakako, gospodine."

Čujem nelagodu u Arsinom glasu. To me navede da zastanem i okrenem se. „Nešto nije u redu?", sasvim mirno ga pitam.

„Gospođica Anja Banjac će me prepoznati", pročisti grlo. „Ipak sam donedavno radio u Teatru."

„Što se mene tiče, odličan posao si odradio", pohvalim ga. „Što se Anje tiče, mislim da uopšte neće biti problema. Ona je poslovna dama i odlično razume zakone konkurencije. Nisi ti ništa uradio na svoju ruku, radio si onako kako sam zahtevao", nasmešim mu se i nastavljam dalje.

Čim uđem u svoju kancelariju, pozdravim se sa advokatom i sedam za svoj radni sto.

„Dakle, danas dva slučaja imamo da rešimo?", Zoran izvadi spremne papire. „Za Slavicu je sve spremno, za Anju mi nisi ništa poslao sem da uradim ugovor o radu", upitno me pogleda. „Za svaki slučaj sam pripremio ugovor o privatnosti podataka, ukoliko treba još nešto, reci i spremiću odmah."

„Za nju ne treba ništa sem onoga što sam već rekao, na sve će pristati i bez dodatnih ugovora", namrštim se pokušavajući da odložim misli o njoj. „Slavica je prioritet i rešavanje situacije će biti pred Anjom", saopštim. „Način rešavanja mora biti takav da gospođica Banjac ne sazna razlog."

„Ucenio si Anju?", advokat se izbeči.

„Da", mirno potvrdim. „Da li imaš problem sa tim što sam uradio?", pogledom mu dajem do znanja da se ne meša više nego što bi trebalo.

„Nemam problem", na tren ućuti. „Tvoj, sad već, bivši menadžer te je ostavio i otišao. Svestan sam da je ova iskrsla situacija sa trudnoćom loša, ali sam siguran da će plan koji imaš sve srediti. Uostalom, Slavica je moj problem", napokon razumno donosi zaključke. „Nego, zanima me, znaš li koliku moć ima Anja u medijskom svetu?", tiho pita.