Plan "A"

Chapter 4

Krenuli su da ulaze u svlačionicu
U svlačionici:
Dušan: Šta je bilo Filipe, da se nisi možda naljutio što devojka nije htela da ti da broj telefona ? - ovde je već krenuo da ga provocira.
Filip: A tebi bi kao dala a? Gledao si je kao psihopata ceo trening.
Dušan: Pa za sve nas misli da smo psihopate jer smo se tako postavili prema devojci.
Filip: Sad si kao fin je li ?
Dušan: Šta hoćeš ti od mene idiote jedan? Krenuo je da ga gura i krenuli su skoro da se tuku.
Svi su ustali na noge da ih razdvoje, ali bilo je kasno.
Nemanja: EJ , EJ , EJ
Svi su ućutali
Nemanja: PA DA LI STE BRE NORMALNI? Dušane ja Filipa mogu da razumem da mu se devojka svidela, ali ne znam šta se ti mešaš?!
Dušan: Zato što lik misli da ja nju muvam, a ja sa devojkom nisam progovorio ni reč. - krenuo je da pakuje torbu koja mu je bila za trening i da odlazi sa poslednjim rečima.
,, Ali to ne znači da neću progovoriti 😉"
Otišao je, a Filip je nasilnički krenuo da potrči za njim , ali ga je Strahinja na vreme zaustavio kada mu je video krvavu ruku.
Strahinja: Da li je moguće da ste se potukli za devojku koju ni ne poznajete?

Za to vreme kod Une
*Obavlja unutrašnji monolog u svojoj sobi dok je Đina u kupatilu*
Šta li žele oni od mene. Koliko god da neke ne podnosim, stvarno sam se vezala za njih, ali ko zna šta oni misle o meni.
Krenula sam da zovem Đinu
,,ĐINAAAA DOĐIIIIII"
,, Evo me šta se dereš??"
Ustala sam i krenula ka ormaru
,,Zovi Nemanju moram hitan razgovor da obavim sa zetom"
Đina se začudila
,, OOO Pa da li se ti to interesuješ šta su pričaliiiii" - krenula sam da lažem i da se mrštim iako je to bila istina.
,, Interesuje me nešto drugo, (smisljala sam dobar izgovor) ZA FUDBAL samo ti njega pozovi "
Krenula je da mi se smeje
,, Dobro zovem ja, ali mislim da nije zbog toga hahahaha"
,, Samo se ti smej"

Našle smo se sa Nemanjom u jednom kafiću koji sam ja lično obožavala jer su imali najlepše kolače i šejkove.

Nemanja: ,, Dobro je pa ste me pozvale, Una ja ne bih mogao ovo preko telefona da ti kažem. "
Una: ,, Joooj, ajde pričaj, je l' nešto loše???"
Nemanja: ,, Za početak, Dušan i Filip su se potukli u svlačionici. Filipu je bila krvava ruka cela koju nije ni osetio. I sada su praktično neprijatelji.
Una: ,,Čekaj zašto bi se Dušan tukao zbog mene? "
Nemanja: ,, Pravo da ti kažem jedino što je rekao je bilo kako nije s tobom progovorio nijednu reč, ali da hoće."
Pogledala sam se sa Đinom i prepoznala onu njenu facu nakon čega je i usledio njen "govor"
,,Ja sam tebi rekla kome si se sve dopala i posebno izdvojila Dušana, ali nee ti si se protivila. Eto vidiš sad i Nemanja ti je rekao.
Obrnula sam očima, a Nemanja je krenuo da govori:
,, Ne, vas dve morate sutra da dodjete na trening. U 3 popodne je. Moraš da ih izmiriš ili nešto da uradiš jer mi u nedelju igramo protiv Bugara i ako oni ne budu znali da saradjuju mi nećemo ni na evropsko moći. "
,, Doći ćemo " to su bile tvoje poslednje reči u vezi te teme i prešli ste na neke vedrije gde si saopštila Nemanji da sutra dolaziš u 2 na svoj trening.

Satima ste ćaskali, a posle ste svratili i do tebe i rešili da odete na jednu žurku. Nemanja vas je čekao da se spremite i otišli ste.

Otišli ste na splav ,,The Blue"
Bilo vam je sjajno i nisi pamtila kad si se poslednji put ovako provela. Nemanja i Đina su imali neku posebnu energiju koja je tebi odgovarala.

Nakon žurke, oni su malo popili, pa si ti odlučila da ih ostaviš same i tako su otišli kod Nemanje a ti si otišla sama kući jer nisi htela da ih zamaraš da te voze.

Bilo je 02:06 i vraćala si se ka kući i u glavi ti je bila još muzika sa žurke. Krenula si da pevaš, dok nisi shvatila da neko nije išao iza tebe.

Nepoznati čovek je doslovno naskočio na tebe i krenuo da te vezuje. U okolini nije bilo nikoga.
,, PUSTI MEEE, ŠTA HOĆEŠ OD MENE? IMAM NOVAC IMAM TELEFON IMAM SVE DA TI DAM SAMO ME PUSTI!"

Nepoznat: ,,ULAZI U KOMBI"
Bila si u kombiju čitavih 4 sata, znači do 6 ujutru si se vozila u malom gepeku koji je mirisao na luk i zagorelo meso. Nisi mogla da podneses taj miris. Plakala si na sav glas, ali niko te nije registrovao.

U jednom trenutku si zaspala jer si videla da nisi imala izbora i da sada ideš gore. Gore. Sa tatom...
Kada si se probudila bila si u nekoj prostoriji potpuno sama. Uspela si da odvežeš sebi ruke, ali ne i noge. U svakom slučaju si se snašla.

,,Treba da imam trening sa Misterom danas, a ja sam u ovoj rupčagi koja smrdi još uvek na JEBENI LUK."
Ugledala si prozor. Kao stvoren da pobegneš. Tu ti je već bilo sumnjivo, zašto prozor baš ovde. Ustala si i razgledala malo prostoriju.
U trenutku si krenula da se gušiš. Krenuli su da iz neke druge prostorije ispuštaju neprijatan miriš.
Iz torbice si brzinom svetlosti uzela neki veći parfem i razbila prozor.
,,UPOMOĆĆĆĆĆĆ GUŠIM SEEEE" krenula si da kašlješ i na trenutak si pogledala da si na livadi gde ljudi trče.
Prišao ti je neko, ali ti nisi mogla da vidiš ko je jer ti je sav onaj miris ušao i u oči.
,, KO SI TI MOLIM TE POMOZI MI!!!" - molila si bespomoćno.
,, U redu je, ja sam, hej"
Prepoznala si glas, medjutim i dalje nisi prepoznala ko je stajao ispred tebe.
,,Dušan je, polazi"
Kada si čula to ime, otvorila si oči, ne znajući ni sama kako.
,,DUŠANE ŠTA ĆEŠ TI OVDE?!"
,,Objasniću ti sve ajde sad idemo"
Uzeo te je u naručje kao što uzimaju mladu i krenuli ste ka kolima. Već si tu mogla lepo da ga vidiš i čuješ.

Dušan te je umivao flaširanom vodom koju je imao u autu. Bila je hladna. Tu si osetila njegove velike ruke kako prelaze kroz tvoje obraze. Bio je spor. Nije hteo da me povredi, osetila sam to!

,,D-D-Dušane"
i dalje te je umivao jer je video da si sada okej
,,Reci"
,,Zašto mi pomažeš? Juče si izgledao kao da želiš da me ubiješ"
,,Grešiš." zatvorio je flašicu sa vodom i upalio je kola. Krenuli smo da se vraćamo i mislila sam da će me pitati gde živim ali nije. Samo je vozio.
,, Slušaj, ja uvek oko 7 idem na trčanje ovde, ovde se najbolje osećam, jeste da je malo udaljeno, ali mi to ne stvara problem. Sada želim da te pitam šta ti se desilo i kako si završila tamo i kada?"
Uzdahnula sam misleći da ću moći da pričam, grdno sam se prevarila. Kada sam ugledala nekoliko modrica na svojoj ruci i nozi nije mi bilo svejedno.
Okrenuo se ka meni, ne gledajući gde vozi. Hvala Bogu parkirao se kod jedne velike zgrade. Kada mi je pogledao modrice uzbudio se i odmah izašao iz auta da me ponese do te zgrade.

On je tu živeo. Uveo me je preko praga kao mladu u svoj stan praktično. Tada nisam razmišljala toliko o tome koliko sam nakon toga, ali su me njegove nežne ruke fascinirale. Više od toga fascinirao me je njegov poljubac meni u kosu.