Plan "A"

Chapter 13

-Filip-
Iskreno nije me bilo briga šta Dušan kaže. Moj cilj se znao od prvog dana kada sam spazio Unu. I to su svi videli. Strahinja je otišao da spava, a i ja sam mu rekao da idem da legnem.
Una je zauzela ceo krevet čoveče. Malo sam joj pomerio ruku i legao pored nje. Tako je lepo mirisala. Kosa joj je takođe bila prelepa. Nisam mogao da joj odolim, ali sam stvarno bio umoran i rešio sam i ja da spavam.
-
Jutro
-
-Dušan-
Ustao sam prvi. U cik zore. Izašao sam iz sobe i otišao na terasu. Strahinja je spavao kao zaklan, Bože oprosti. Lepo je bilo gledati zalazak sunca. Malo sam se nagnuo ka prozoru od vrata od terase (ne znam kako da vam objasnim drugacije) i video da spavaju. PA NARAVNO. Ja budala još verujem ovom debilu. Izgleda da ju je prigrlio sa leđa, tako da nisam mogao Unu uopšte da vidim. Razvalio bih vrata da mogu, samo da nije bilo 6 ujutru ali dobro.
Odlučio sam da još malo ostanem na terasi i provedem vreme sam sa sobom. To mi nije baš išlo od ruke pa sam se vratio u sobu po nešto.
Imao sam jednu paklu cigara. Inače ne pušim jer ne bih smeo, ali sada sam imao tu potrebu.

,, Dušana ostavi to. Jesi normalan?" uzela sam mu cigaru iz ruke. Čim sam se probudila, otvorila sam vrata od terase da vidim kakvo je vreme i tu zatekla Dušana.
,, Vrati mi to. " bio je hladan i iznerviran.
,, Da ti vratim? Hoćeš sada da je bacim dole? Je l' to hoćeš? Da neko vidi neugašenu cigaru ispod sobe fudbalera?"
,, Una, vrati mi to i ne drami. Ništa specijalno nije."
,, Ne interesuje me. Kad si je već zapalio, ja ću je dovršiti. A tebe ako još jednom vidim s ovim veruj mi da neću biti blaga..."
Stao je i zablenuo u mene. Uzela sam par dimova i ugasila cigaru.
,, Ti pušiš?" pitao me je.
,, Naravno da ne. Isto sam mislila i za tebe kad sam te videla s tim u ustima, znaš."
,, U redu izvini." poljubio me je u obraz.
,, Nema potrebe da mi se izvinjavaš." možda sam zvučala drsko, ali nisam bila. To radim zbog njega, ne zbog sebe.
Bila je neprijatna tišina. Tek smo se probudili.
,, Jesi za kafu?" pitala sam ga, a on je odmah iz starta rekao:
,, Zašto je legao pored tebe?"
,, Idem da nam spremim kafu. " To je jedino što sam rekla. Nisam mogla više da mu objašnjavam.
Ja sam pre par godina dok još nisam sazrela kako treba, večito pričala kako želim da mi dečko bude ljubomoran, ali kada sam to rekla nisam mislila baš ovoliko.
-
Popili smo kafu, možda ne onako kako bi je pili inače ali dobro.Malo kasnije su ustali i Strahinja i Filip. Danas po planu i programu smo svi zajedno trebali da idemo u šetnju Amsterdamom sa jednim od najboljih vodiča. To bi nam bila kao dobrodošlica za predstojeću utakmicu.
Kako bi nas ljudi prepoznali i kako bi znali da smo iz reprezentacije, nosili smo donji i gornji deo trenerke koji je sa strane imao grb Srbije tj. naše reprezentacije. (nadam se da znate na šta mislim).
-
Sišli smo dole i našli se sa Piksijem.
,, Dobro ljudi. Danas sa vodičem idemo malo u šetnju. Vodič je iz Srbije, ali živi ovde tako da neće biti problema. Posle toga idemo u jedan restoran i vraćamo se u hotel. " objasnio nam je Piksi.

Amsterdam je bio baš lep grad, pa su mi i storyji lepo izgledali.
Jedan od njih:

Šetali smo se najnormalnije, ali je uglavnom svako sa nekim išao u paru. Ja sam išla sa Nemanjom i Dušanom. Sa Filipom ne znam jesam progovorila i jednu reč od jutros. Nije kao da me je briga, ali okej.
Dušan je ruku obrglio oko mog vrata i tako smo se šetali dok je Nemanja sve vreme nešto slikao. Tako je uspeo da uslika i nas.
Prolazili smo pored nekih prelepih kuća i različitih znamenitosti ovog grada.
Vodič: ,, A sada ćemo ući u jedan specijalan restoran u kome naši ljudi inače dolaze ovde da ručaju. Poručili smo njihove specijalitete koji su u skladu sa vašim režimom ishrane. Možemo da uđemo. "
Klasičan restoran, zanimalo me je kakva im je hrana.
Ušli smo u restoran, a vodič je zaboravio da nam napomene da ovde rade i naši ljudi takođe koji su nas lepo dočekali. Uzeli su da se slikaju sa našim reprezentativcima dok sam ja razgledala restoran.
-
,, Je l' se znamo možda od nekud?"
- čula sam da mi se neko obratio s leđa.
Nadam se da se sećate kožne jakne sa početka koju mi je bivši dečko poklonio. Eto ga sada. Stoji ispred mene i gleda me u oči. Jao ne. On je definitivno bio moja najveća greška koja je stajala par metara ispred mene.
J A O
,, Šta hoćeš?"
,, Znači znamo se Una. "
,, Odmakni se od mene. Na poslu sam trenutno. "
,, Vidim mnogo ti je dobar posao." rekao je ironično.
,, Hvala, znam. "
,, E slikao sam ti se sa dečkom. Poslaću ti sliku odštampanu da možeš da nas gledaš svaki dan. " ponovo ironija. Jao koliko ga ne podnosim.
,, Slobodno odštampaj, ali kad budeš odštampao iseci sebe sa slike pa mi tek onda daj. "
,, Ma nemoj. Znači tako ćemo?"
,, Ne nećemo nikako. Ostavi me na miru. U stanju sam da pozovem obezbeđenje u roku od dve sekunde. "
,, Samo izvoli. Još kad bi znala da je ovo restoran mog tate bilo bi još bolje kada bi pozvala obezbeđenje. "
,, A jao da. Tatin sin. Zaboravila sam na trenutak, izvini molim te. "
Ko je bre on da mi se posle svih ovih godina obrati? Tako nekulturan i odvratan. Pih. Katastrofa.
Hvala Bogu otišao je kada sam spomenula njegovog taticu. Kako me to nešto čudi.
Kada su ovi završili sa slikanjem seli smo za sto da jedemo. Baš nam je bilo lepo i imali smo mnogo tema za razgovor. Sedela sam pored Dušana iako Nemanja koji je bio pored mene nije zaklapao.
,, Una ajde vidi majke ti ovu sliku moju. "
,, Dobra ti je slika."
,, Čekaj a je l' bolja ova?"
Sad vidim zašto su on i Đina toliko slični.
,, Nemanja to su apsolutno dve iste slike. Ne znam po čemu ih ti razlikuješ. "
Tadić: ,, On ti Una to i po trepavici razlikuje. "
,, Vidim " krenuli smo da se smejemo.

Ovako smo Dušan i ja otprilike izgledali. Pričali smo o svemu. Svi zajedno. Tako je bilo prijatno pričati sa njima. Dok se nije pojavio onaj debil ponovo. Krenuo je da sedne preko puta mene i Dušana jer je ta stolica jedina bila slobodna.
,, Je l' slobodno Una?"
,, Pardon?"
,, Pitam je l' slobodno? "
,, Zašto mene pitaš? Trebalo bi?"
Nemanja: ,, Vi se znate?" pitao je radoznalo dok je uređivao slike.
,, Ne. " odgovorila sam odlučno.
,, Da." Uroš je odgovorio.
Tako se zvao. Bolje da se nije nikako ni zvao koliko ga nisam podnosila.
,, Očigledno da ti mene znaš od nekud, ali da se poznajemo ne poznajemo se. "
Jako mi je bilo neprijatno.
,, Kako voliš da lažeš Una. Inače, saučešće. Vidim koliko oca sažaljevaš."

Dlanovi su mi se preznojavali. Ne može tako nešto da priča. Nisam bila u stanju da mu odgovorim. Nije bilo ni vreme ni mesto, ali za njega je bilo i jedno i drugo jer tatin sin može sve što poželi. Niko nije znao šta se dešava. Samo je Dušan znao deo priče i Nemanja, a ostatak bolje da nisu. Samo sam ustala i otišla do toaleta.
-
Dušan: ,, Izvini a ko si ti?"
Strahinja: ,,Jesi baš morao da rasplačeš devojku?"
Tadić: ,, To uopšte nije gostoprimski. Šta više odvratno je."
Milenković: ,, Ne znam da li bilo ko sem nas i vodiča ima pravo ovde da sedi?"
Čuli su se do toaleta do kog sam otišla. Čula sam kako me brane. To je bilo lepo od njih, ali nisam par minuta mogla da dodjem sebi.
Sergej: ,, Nikad više nećemo doći ovde. "
Uroš: Bolje se zapitajte kako predstavljate našu reprezentaciju. Žensko kao selektor? Ma dajte!"
Krenula je da se pravi galama. Možda nisam trebala da odem, ali bi onda bilo još neprijatnije. Dušan se svađao sa Urošem, a Strahinja i Filip su došli do vrata od wc-a i pokucali.
,, Una, je l' možeš molim te da izađeš?" pitao me je Strahinja.
Umila sam se i izašla.
,, Jesi okej?" obojica su me pitali.
,, Ma da, recite ostalima da ne prave ogromnu galamu. Nije ništa sada preozbiljno. Ako možemo da odemo u hotel to bi bilo najbolje. "
Filip: ,, Moraću da te razočaram, ali eno ih već se svađaju."
Otišla sam do Dušana i videla da mu je malo falilo da ubije tog lika.
,, Dušane, nemoj molim te. Nije ništa bitno. Ja ću to rešiti. "
Pokazala si mu očima da krene i tada ste svi krenuli da izlazite, a onda je onaj debil dobacio:
,, Rešićeš to kao što si odlučila mene da se rešiš pre 3 godine. Je l' tako Una?"

Dopada li vam se ovaj deo? 🥰