Chapter 39

1.2K 39 50
                                    

Oko 03:55 čula su se ulazna vrata kuće. Znala sam da su Nemanja i Đina pa nisam ni toliko obraćala pažnju. Bila sam navaljena na krevet, a na stolici pored mene je spavao Dušan.
Moram da priznam, bilo mi ga je malo žao jer znam koliko je ta stolica neudobna.
Štaviše, mogao je da legne i negde drugde, ali je izabrao baš tu pored mene.

,, Gle ovo dvoje" - šapnuo joj je Nemanja kada su ulazili u kuću.

,, Joj pa on je zaspao na stolici, ajde moramo da ga budimo. "

,, A nemoj vidi kako su slatki. "

,, Nemanja slatki su oni i meni, preslatki, ali on ima sutra trening neće biti ni za šta. "

,, Dobro šefe. "

,, Tako je."

Probudili su Dušana, a ja sam nastavila da spavam.

-

,, Kako smo jutros?" - išla sam ka kuhinji trljajući oči i nameštajući punđu koja mi se raspala još sinoć.

,, Nije loše, hvala vam što ste me primili kod vas ova dva dana. Osećam se kao beskućnik, ali napuštam vas sad jer moram do stana da se spremim za posao."

,, Una, uvrediću se ako to opet kažeš. Ti ovde uvek možeš da dođeš. Meni su ova dva dana prošla 'ovako' "- rekla je Đina pucketanjem prstiju.

,, Gde si spavao sinoć?" - ispijajući par gutljaja kafe, pitala sam Dušana.

,, A ma tu u dnevnoj. " - odgovorio mi je nezainteresovano, a Nemanja i Đina su se samo pogledali.

,, Ako je dnevna stolica, onda je spavao u dnevnoj. " - Nemanja, kao i uvek bez dlake na jeziku.

,, Ne seri."

Bile su mi smešne njihove face u tom trenutku, pogotovo Nemanjina kada zna da će ga Dušan ubiti prvom prilikom.

-

Uljudila sam se za 5 minuta kako bih što pre došla kući. Nosila sam sivu trenerku, majicu koju mi je Đina pozajmila i moje stvari koje su ostale kod nje još od četvrtka.

Danas sam imala posla sa medijima i mnogim drugim stvarima koje su mi se činile dosadnim. Nikad nisam želela da sedim za računarom u kancelariji i da kuckam nešto po ceo dan, ali danas sam očigledno morala.

-Dušan-

Na trening sam otišao pešaka. Ovog puta bez Chiese. Dorotee nije bilo kući, verovatno je otišla kod Maje.

Pustio sam joj poruku:

,,Moramo da popričamo"

Nije joj trebalo dugo da odgovori.

,, Okej, dolazim posle treninga. "

Bio sam spreman da razgovaram sa njom. Imao sam u glavi da ću morati kad-tad. Nisam želeo da je zavaravam. Unine reči koje mi je uputila su mi već dva dana u glavi.

,, Šta ima?" - pozdravio sam se sa Bremerom u svlačionici.

,, Evo ništa novo. Čudo nisi došao sa Doroteom. "

,, Ona je s drugaricom negde. "

,, Znam da je s drugaricom, eno ih sede tamo. "

,, Šališ se, zar ne?"

,, Ne, idi vidi. "

Razočarano sam prešao rukom kroz celu facu. Ovo mi je stvaralo dodatni stres.

,, O čemu se radi, Dušane?"

Plan "A"Where stories live. Discover now