Zabranjena tajna

9. Poruka

***

Šoping za maturu je bio pakao. Mnogo toga je moglo poći po zlu, ali se ni najmanje nisam nadala da će se desiti to što se desilo.

,,Mislim da ti plava lepše stoji." Kažem Milica koja se okreće ispred kabine jednog butika, kako bi mi pokazala haljinu koju je probala.

,,I ja to mislim. Uzeću plavu. Ova bež me pravi debelom." Namršti se.

,,Ne lupaj. Samo bež niej tvoja boja." Ne razumem tu njenu nesigurnost. Odakle dolazi, kada je devojka primer savršenstva.

,,To definitivno." Vrati se u kabinu da se presvuče. A ja za to vreme nastavim da tražim onu "pravu" za mene.

Dok sam gledala u sekciji gde stoje duže haljine, jer sam definitivno za neku dugu koja bi mi išla uz telo, zapadne mi za oko crvena haljina od materijala poput svile. Uzmem je i zaljubim se odmah. Samo sada moram da je probam, da bih videla da li mi stoji. Definitivno je moj fazon.

,,Milice, u kabini sam do tvoje. Konačno mi se svidela bar jedna haljin!" Obavestim je pre nego što udjem u susednu kabinu.

Ništa mi ne odgovori, pa pomislim da je verovatno zauzeta oblačenjem. Mada do sad bi trebalo da je već gotova.

,,Jesi živa?" Izadjem kada obučem haljinu u koju sam prosto zaljubljena. Kao da je šivena baš za mene!

Ne dobijem ni sada odgovor, te povučem zavesu od njene kabine u stranu, kako bih videla je li dobro. Možda se onesvestila.

,,Milice?" Zateknem je kako nemo gleda u telefon. A onda skontam da u ruci drži zapravo moj mobilni.

,,Šta je bilo? Žašto mi ne odogvoriš? Mislila sam da ti se nešto desilo!" Povisim ton i ona tek tada podigne pogled sa telefona, pa ga i okrene ka meni.

Na ekranu je moj čet sa Tadijom. Uff! Ostavila sam telefon u njenu torbu, jer u mojoj maloj nije bilo mesta.

,,Zašto ti je Tadija napisao -Nadam se da si obukla crveni čipkasti veš koji sam ti kupio. Imam planove za nas večeras.-" Pročita mi poruku od njega.

,,Mmm...hteo je nekoj devojci i onda je greškom meni poslao! Taj play boy!" Uzmem joj brzo telefon iz ruke i pogledam poruku.

,,Pomislila sam da imate incest." Stavi ruku na srce kao da joj je lakše.

,,I da imamo nešto ne bi zapravo bio incest." Mogu sama sebi da udarim šamar! Ne pomaže mi to što sam rekla! Milica me popreko pogleda.

,,Dobro znaš na šta mislim. Vi ste porodica." Uzme ofinger sa haljinom i izadje iz kabine.

,,Naravno. Tako se volimo. Kao brat i sestra." Možda ako deset puta to ponovim postane i istina. Okej. Sada zasmejavam i samu sebe.

,,Nakratko sam pomislila da niste normalni. Dečko ne obraća pažnju kome šalje poruke." Nasmeje se, a meni bude lakše, jer mi veruje. Zamalo se izvukla. Moglo je biti potpuno drugačiji scenarijo.

,,Čekaj, što si bila na mom telefonu?" Zbunim se.

,,Mislila sam da je moj! Imamo isti telefon i istu šifru!" Dobro. To je tačno. Verujem joj. Prvo sam pomislila da možda kontroliše moj telefon. Ali to nije Milica. Ne bi ona to nikad uradila. Znam je. Sad bi moja savest rekla -Zna i ona tebe, pa joj radiš iza ledja.- Ali ona nije ja, ona je bolja osoba. Imam sreće što su nam sve ostale poruke normalne i prikladne, inače bih sada verovatno izašla iz ovog butika sa plavim okom.

,,O čemu razmišljaš?" Upita me.

,,Zamišljam kako mlatim Tadiju zbog ovog što je bilo." Lažno se nasmejem, te joj izmamim osmeh.

,,O to bih volela da vidim. Uuu devojko, mnogo ti lepo stoji haljina." Tek sad obrati pažnju na haljinu koju nosim.

,,To je ta. Nju ću kupiti." Okrenem se u krug kako bi je bolje videla.

,,Prelepa je." Uhvati prstima deo haljine i opipa materijal. ,,Tako je glatko i nežno. Savršeno."

,,I tvoja je."

Kada se preobučem, pronadjemo i odgovarajuće štikle kao i torbu, te sve lepo predamo na kasi butika i platimo.

,,Jedva čekam maturu. Ne mogu da izdržim. Ostalo je još tri dana! Brzo je vreme prošlo. A imam osećaj kao da smo se juče raspustili iz škole, a ne prošle nedelje." Kaže mi kada uzmemo kese sa kupljenim stvarima.

,,Baš brzo prolazi vreme. Proćiće i ova tri. Dobro je da smo našle u zadnjem trenutku haljine."

,,A zbog koga smo kupile u zadnjem momentu?" Pogleda me sa podignutim obrvama. Naravno da sam ja kriva, jer sam uvek govorila kako imamo vremena, dok me nije naterala danas da odemo u šoping.

,,Dobro. Ja sam kriva."

,,Ko prizna pola mu se prašta." Namigne i pozove taksi na telefon.

Srećom, nismo morale dugo da čekamo na njega, jer je bio u blizini.

,,Idemo večeras na žurku kod Luke?" Pogleda me onim tužnim okicama, kako bih se sažalila i pristala.

,,Ne mogu. Ne volim to, znaš dobro." Klimnem odrično glavom.

,,Uopšte nisi zabavna. Da pitam Tadiju da idem sa njim? Možda mi je ovo prilika da skupim hrabrost i priznam mu šta osećam."

,,Ne verujem da će ići na žurku večeras." Slegnem ramenima.

,,Odkud to? Kad je on propustio Lukinu žurku? Najbolji su drugovi." Sumnjičavo upita.

Brzo Magdalena, slaži nešto!

,,Čula sam da ide na neko drugo mesto." Lupim.

Možda se sama upetljam u ovim mojim lažima i sve napravim još gorim! Tadija će sigurno ići na žurku, ali ja ne želim da ona ide sa njim. Da, ljubomorna sam. Ali tešim sebe time da ovo radim zbog Milice. Ne želim da joj on povredi osećanja nakon što je odbije. Da, to je pravi razlog.

,,Na koje mesto?" Ubiće me sa ovim podpitanjima. Zašto ne može da iskulira?

,,Pričao je sa nekim likom na telefonu i dogovorio se da će ići sa njim negde. Ne znam gde. Nisam pitala." Vau. Počinjem da budem dobra sa lažima.

,,Taman sam se ponadala da ću konačno nešto preduzeti sa njim. Moja sreća nevidjena." Razočara se.

,,Biće drugih prilika." Stavim svoj šaku preko njene kako bi je utešila.

,,Da. Matura. Idem sa njim." Odmah se ozari.

Bolje da me nije podsećala na to, jer se sad ja oneraspoložim.