Zabranjena tajna

13. Osveta

***

Tmurni dani nisu uspeli da nas upozore na oluju koja će nam se desiti u životu. Probudivši se ovog jutra nisam slutila da će mi dan biti potpuni haos. Cele noći sam razmišljala o situaciji sa Milicom i kako da popričam sa njom. Malo je reći da me je strah da se suočim sa njom.

Ustala sam i sredila se, pre nego što sam se pridružila "porodici". Možda malo disfukntcionalnoj, uzeći u obzir činjenicu da "spavam" sa bratom. To nam je rutina svakog dana. Doručak. Ne spavanje sa Tadijom. Mada i to može da se svrsta u rutinu.

Kada sam ušla u trpezariju, svi su izgledali poput današnjih oblaka. Sivo i uznemirujuće.

,,Dobro jutro." Pozdravim, ali ne dobijem isto pozdravljanje.

,,Tebe smo čekali." Kaže ozbiljno majka. Kraiškom oka pogledam u Tadiju koji podiže i spušta ramena kako bi mi pokazao da ni on ne zna šta se dešava.

,,Dobro?" Zbunjeno kažem i zazmem mesto do Tadije kao i uvek.

,,Ovo nam je stiglo jutros. Stajalo je ispred vrata iako poštar nedeljom ne donosi pisma." Majka me je ošinula pogledom i bacila pismo maltene meni u lice. Šta je ovo?

Uzmem i otvorim pismo, a iz njega ispadnu neke fotografije. Uzmem jednu i zadrhti mi ruka. Na njoj smo ja i Tadija u toaletu na maturi. Odkud ove slike? Izgledaju kao slike sa kamere. Kamere su u toaletima, ali ne i u kabinama. Hvala Bogu što nisu eksplizitne, ali dovoljno su loše da provale o čemu se radi.

Pružim Tadiji sliku i sa strahom pogledam u majku koja je prekrstila ruke.

,,Koliko dugo ovo traje?" Upita me ozbiljno, ali smireno. Moja majka je uvek i loše stvari rešavala smireno, što ne može da se kaže za Milovana, koji nas pogledom ubija. Znam da je ova njegova faza smirenosti samo zatišje pred buru.

,,Šta, mama?" Usudim se napraviti naivna.

,,Dobro znate šta." Pogleda u mene, pa u Tadiju.

,,Mesec, dva." Priznam, ali ne smem da je gledam u oči. U te oči koje me osudjuju.

,,Da li ste vi normalni?" Ustane naglo Milovan i krene da viče. Kao što sam predpostavila, planuo je posle kratkog mirovanja.

,,Mi smo porodica!!!! Da li ste o tome razmišljali pre nego što ste...što ste 'too' uradili??" Nastavlja da viče.

,,Razočarala si me, Magdalena. Nisam te ovako odgajala." Mama se ubaci, ali tiše nego Milovan.

,,Ja sam kriv. Ja sam je jurio.Ako želite nekog da krivite, ne krivite nju, nego mene!" Ustaje Tadija. Zašto preuzima svu krivicu? Oboje smo podjednako krivi.

,,Ti si mali toliko bezobrazan! Trpim sva tvoja sranja, plaćam kazne, vadim te iz policijske stanice! Šta sve nisam uradio za tebe, je l ovo još jedan tvoj hir??? Uvek si se protivio mom braku sa Milenom. Je l se ti to svetiš njoj? Zato si ovo uradio?? Priznaj!!!" Milovan se još više razbesni.

Ja se okrenem zbunjeno ka Tadiji. Nisam znala da se protivio braku naših roditelja. Stani. Je li u pravu Milovan? On se sveti? Ima smisla, ali ne želim da poverujem u to. On nije takav....ali šta ako jeste. Spustim glavu i gledam u sto dok oni nastavljaju da se svadjaju.

,,Prestani da vičeš, Milovane! Čujemo te odlično. Da, jebao sam joj ćerku iz osvete. I jebaću je idalje! I vi nam ne možete ništa!" I ovo je pravi Tadija. Iznerviran i tvrdoglav.

Ne mogu da verujem šta je izgovorio. Verovala sam mu! I kad pomislim da ustanem i odem, začuje se pljusak ruke, i vidim da se Tadija drži za obraz.

Niko mi nije nikad slomio srce. Jednom sam patila kada mi je otac umro, drugi put kada sam saznala da se mama ponovo udaje (nisam želela da zaboravi tatu, ali nisam ni bila protiv njenog braka sa Milovanom) i trećeg puta kada sam se na maturi posvadjala sa Milicom. Ali sve to nije ni približno ovom bolu koji mi je Tadija naneo. Uzeo je moj cvet mladosti. Kada se on zgužva, više se ne može vratiti na staro.

,,Kako mi se to obraćaš?? Jesi li ti svestan šta si uradio idiote???" Milovan bukti od besa, ali i Tadija.

,,Mislio si da ću sedeti skrštenih ruku dok ti glumiš porodicu sa ovom ženom?? Pobogu, prevario si majku sa njom, a onda je ostavio da se bori sama sa rakom!!! Što tada nisi bio častan čovek kakvog glumiš sad?? "

,,Misliš da se ne kajem?!! Ali to je bilo, ne živimo u prošlosti!!!"

,,Lako je tebi to da kažeš, nisi je ti gledao kako se muči do poslednjeg dana! Dok si ti jebao svoju ljubavnicu, ona je živela u bolovima. To ti nikad neću oprostiti!" Okrene se i krene da izadje, ali ga Milovan uhvati za nadlakticu.

,,Zašto si pristao da živiš sa mnom, ako se ovako osećaš?" Konačno se Milovan malo umiri.

,,Jer me je naterala da joj obećam to. Samo zbog nje imaš sada sina. Inače bih te davno precrtao iz života. Budi joj zahvalan." Trgne ruku iz njegovog stiska i ode iz kuće, a za sobom ostavi šok i tugu.