Zabranjena tajna

18. Njegov put

,,Obrisao je sve društvene mrže." Kažem razočarano nakon pola sata potrage za njegovim profilom na svim platformama za koje sam se mogla setiti.

,,Nemamo ni njegov broj." Kaže Milovan koji je pre pola sata saznao da će postati deda. Njegove reakcije sam se plašila, ali me je on kao i mama podržao.

Upravo sedimo u njihovom dnevnom boravku i pokušavamo da stupimo u kontakt sa Tadijom koji očigledno ne želi da bude pronadjen.

,,A da pozovemo fakultet? Tvoj prijatelj radi tamo. Sigurno možemo preko njega pronaći Tadiju." Predloži mama nakon što smo maltene odustali od potrage.

,,To je dobra ideja. Odmah ću ga pozvati." Izvadi telefon i počne listati po njemu, a onda stavi telefon na uvo.

Posle nekih desetak minuta javio se taj njegov prijatelj.

,,Aha...da. Hvala ti. Izvini na maltretiranju." Vrati telefon u džep kada završi sa razgovorom.

,,I? Je l ga našao?" Upitam sa nadom.

,,On nije ni primljen na fakultet." Kaže zbunjeno.

,,Kako nije? Rekao nam je da su ga primili." Zbunim se i ja. Zar je lagao?

,,Izgleda da je slagao. Ja budala sam mu poverovao. Sin mi je. Nije mi ni palo na pamet da proveram da li je to istina. Jao, Tadija! Mislio sam da mu dam vremena da se prilagodi, pa da će me onda nazvati. Tri meseca me nije nazvao. Šaljem mu redovno pare. Tvrdoglav je kao magarac." Počne da šeta po sobi.

,,A stan koji si mu kupio?" Upita mama.

,,Odbio ga je. Rekao je da će se sam snaći. Mislio sam da će biti u studentskom domu. Uff. On nije ni na fakultetu, a tek u studentskom domu!" Vidi se po njegovom licu da je istresiran.

,,Šta da radimo?" Počinjem da gubim nadu. Dete će mi odrasti bez oca.

,,Nemamo druge nego da čekamo da on sa nama stupi u kontakt. Sve smo pokušali." Zagrli me majka.

,,Ovo tako i liči na njega. Ponos mu je kao kuća veliki. Neće taj preći preko ponosa da se javi makar umirao." Sedne Milovan na krevet i vidim da su mu suze kanule iz oka.

,,Ja sam kriva za ovo. Da sam ga ignorisala, sada bi svi živeli srećno." Pridružujem se Milovanu u plakanju.

,,Mi bi bili srećni, ali on idalje ne bi. On očigledno nije bio srećan sa nama. Imaš nas. Bićemo uvek uz tebe. On je izabrao svoj put i mi na tom putu sa njim nismo." Zagrli me mama još čvršće. Ona je najbolja majka i nema sumnje da će biti i najbolja baka mom detetu.

,,Tvoja majka je u pravu. Možeš uvek da računaš na nas, Magdalena. Znam da ne mogu zameniti tvog oca, ali trudiću se koliko mogu da budem barem blizu očinskoj figuri." Pridje nam i pridruži se zagrljaju.

......

,,Mama, požuri!Kasnimo!" Vičem na sav glas kako bi me majka čula dok se na spratu u njihovoj kući sprema.

,,Evo me" Zadihano kaže, kada dodje do mene ispod stepenica.

,,Zadihana si ko da si ti u petom mesecu trudnoće, a ne ja." Ušla sam u peti mesec i danas imam termin kod ginekologa. Reći će nam pol deteta i veoma sam uzbudjena.

,,Tražila si da požurim." Nasmeje se.

,,Dobro. Hajde." Uzmem kesu doritos čipsa sa ukusom nacho sira, koja je stajala na stolu u trpezariji i onda izadjem za njom iz kuće.

,,Jesi li uzbudjena?" Upita me kada se smestimo u njen auto.

,,Jesam." Promumlam, jer su mi usta puna čipsa.