Zabranjena tajna

14. Uspešnost osvete

Tadija se nije vratio i ne znam kuda je otišao. Čekala sam ga da bih ga konfrontirala.
Pod moje sobe je čitavo popodne bio klizav. Suze su se slivale dok ova reka u meni nije presušila. Došla je i ponoć, a od njega ni traga ni glasa. Znam to, jer ga je Milovan uzastopno zvao dok nije na kraju odustao.

Verovala sam mu. Stvarno sam mislila da je ovo što imamo realno. Da bi on na kraju uzeo moje srce i slomio ga na sitne delove.

Čujem neko lupanje uz stepenice i izadjem iz sobe da pogledam šta se dešava. Zateknem Tadiju kako sedi na zadnjem stepeniku sa bocom viskija u ruci.

,,Jesi ti to pijan?" Glupo pitanje, jer se vidi iz aviona da se olešio od alkohola.

,,Ne." Navrne flašu i popije dobar gutljaj.

,,Prestani. Idi da spavaš." Uhvatim ga za ruku i pokušam ga povući, ali na kraju on mene povuče i nadjem sebe kako sedim u njegovom krilu.

,,Ti posle svega brineš za mene?" Popije još jedan gutljaj.

,,Nismo svi bezosećajni kao ti." Znam da nije zaslužio da brinem o njemu, ali takva sam.

,,Ja nisam bezosećajan." Namršti se.

,,Nisi? Onda sam ja sama sa sobom spavala iz osvete."

,,Ja nisam spavao sa tobom. Ja sam te jebao." Nasmeši se. Njemu je ovo igra? Je l i ovo sad što radi deo osvete?

,,Pusti me." Hoću da ustanem, ali me on slobodnom rukom drži čvrsto. I u pijanom stanju jači je od mene.

,,Neću. Plakala si?" Čudi me da može primetiti da sam plakala. Jeste da sam natečena u licu i da su mi oči krvave, ali on je pijan. Ili ipak nije toliko koliko sam mislila da jeste?

,,Budi srećan. Osveta ti je uspela." Prekrstim ruke.

,,Nisam srećan. Nije sve kako misliš da jeste, Magdalena."

,,Onda mi objasni. Danas za stolom si rekao sve i svašta i samo si otišao."

,,Otišao sam, jer sam bio jako besan. Znam da bih udario Milovana da smo idalje nastavili da se svadjamo." Spusti bocu na pod do njega.

,,I rešio si da se napiješ? Smrdiš na alakohol." Namrštim se.

,,Alkohol pomaže da me smiri."

,,Jesi stvarno spavao sa mnom iz osvete?" Želim da mi jasno kaže. Hoću da znam.

,,Jesam." Pogleda me direktno u oči kada to izgovori i slomi mi još više srce, iako sam mislila da to nije moguće.

,,Odvaratan si." Udarim mu šamar. ,,Iskoristio si me!" Uspem da se izvučem iz njegovog stiska i ustanem. Verovatno me je pustio od šoka, jer sam ga udarila.

,,Koliko sam glupa!" Prestanem da pričam tiho i ne marim što ću probuditi majku i Milovana. ,,Mislila sam da ti se svidjam! A ti si me koristio za tvoj glupi plan!! Odrasti Tadija, ne vrti se svet oko tebe!! Milovan i Milena imaju prava da rade sa svojim životom šta hoće! Nisi malo dete!" Bes ne mogu da zadržim u sebi. Ceo dan sam tugovala i bes skupljala.

,,Tvoja majka je ljubavnicaaa!!! I ti je braniš??" Ustane naglo i zadrži se za gelender stepenica.

,, Ne brinim je! Krivim je za to, ali sada su formirali ovu porodicu! Mi smo bili porodica dok ti to nisi uporastio!!!! Namerno si me zaveo!"

,,Ja tebe zaveo??? A ti si bila divna devojčica i silom sam te uvukao u krevet? Tu priču možeš tvojoj majci da pričaš. Znamo i ja i ti da nisi baš tako divna kako se predstavljaš."

U tom momentu izadju Milovan i moja majka iz njihove spavaće sobe. Oboje u pidžamama i raščupane kose. Nema sumnje da smo ih probudili vikom.

,,Tadija, jesi li ti to pio?" Ubacuje se Milovan.

,,Ne obraćaj mi se i ne mešaj se u ovo." Prekrsti ruke.

,,Da se ne mešam?!! Digli ste buku u ponoć!!! Dolaziš kući pijan i vičeš na ovu jadnu devojku!"

,,Naša stvar. Vratite se u krevet."

,,Nećemo da se vratimo dok se oboje ne smirite." Kaže moja majka.

,,Smireni smo." Odgovori Tadija nonšalatno kao da se nismo pre minut svadjali.

,,Magdalena, vrati se da spavaš. Pusti ga da se otrezni, pa se onda svadjajte. Znam da nije u redu ono što je uradio, ali jutro je pametnije od noći." Moja majka koja uvek pokušava da smireno reši sve.

,,Nemamo o čemu više da pričamo. Ne želim nikad više da te vidim u životu." Okrenem se i udjem u sobu. Kroz zatvorena vrata čujem njihove glasove, ali ne znam o čemu su pričali.

Legla sam u krevet i zatvorila oči, ali san nije dolazio iako sam se osećala umorno. Vraćam uporedno scene sa Tadijom, koliko sam se osećala lepo, koliko sam rizikovala i radila nešto što nikada nisam. Dozvolila sam sebi da me ponesu osećaji prema njemu. Prekršila sam svoje principe na njegov nagovor. Učinio je da se osećam najlepšom devojkom, jer je baš on, ženskaroš, hteo da ima nešto sa mnom. A onda? Onda me je povredio. Bila sam samo deo igre. Želeo je da se osveti mojoj majci, ali sam ja najviše povredjena. Moja majka je idalje sa Milovanom. U ljubavi su. A ja? Ja sam iskorišćena i osramoćena. Izgubila sam prijateljicu, a verovatno i poverenje moje majke. Nisam je lagala, ali sam krila ovo od nje i radila joj iza ledja. Ona nikada ne bi dopustila ovo što se desilo. Gde mi je pamet bila, gde??

,,Dušo?" Mama pokuca tiho i otvori vrata bez da joj kažem da udje.

,,Nisam htela danas da pričam o tome šta se jutros desilo. Htela sam da te pustim da sabereš misli. Znam da si povredjena." Sedne do mog kreveta. Čudilo me je to što nije ranije htela da razgovaramo o tome, ali sada shvatam zašto.

,,Znam da i sama sada shvataš da niste trebali da dozvolite sebi da dodje do ovoga. On je povredjen zbog svoje majke. Priznajem, zbog ovog što se desilo sam ja delom kriva. Ne ponosim se svojim postupcima. Znala sam da spavam sa oženjenim muškarcem, i to sa svojim šefom. Ali zavolela sam ga. I sada smo porodica. Nisam znala da se Tadija tako oseća. Žao mi je, mila. Ti si mi najbitnija i ako želiš možemo otići u stari stan. Prijaće ti." Pomazi me po kosi, a ja se podignem i zagrlim je.

,,Može. Ali ja ću sama otići. Ti treba da ostaneš sa svojim mužem." Donesem odluku. ,,Svakako bih se preselila zbog fakulteta, jer je stan blizu faksa i ne moram putovati."

,,U redu, mila." Poljubi me u čelo i ostavi me samu. Sada opet ostanem sa svojim mislima. Jedno je sigurno. Definitivno ne mogu ostati ovde dok je Tadija u kući.