Zabranjena tajna

21. Pritisak

-Magdalena-

Stajala sam ukopana u mestu, sve dok mi majka nije zabrinuto prišla.

,,Dušo, je l te boli nešto?" Pogledala je u moj stomak preko kog sam nesvesno stavila ruku.

Gosti su se stišali i Milovan je takodje prišao. Niko nije primetio Tadiju na ulazu, koji me gleda čudno.

,,Mama" Izustim i pokažem prstom preko puta mene, a ona se okrene.

U tom trenutku svi ugledaju Tadiju. Milovan je brzim korakom otišao do Tadije i čvrsto ka zagrlio. Devojka do Tadije se odvojila od njega i sa osmehom ih gledala.

,,Sine" Čvrsto ga je stegao, a onda se odvojio od njega. ,,Ko je ovo?" Tek sada primeti devojku sa kojom je Tadija došao.

,,Ovo je Suzana." Pokaže ka devojci.

,,Milovan. Tadijin otac." Pruži joj ruku, ali mu se u pogledu vidi da je zbunjen.

,,Drago mi je." Osmehne se Suzana.

,,Šta je ovo?" Pokaže Tadija ka sali i gostima. Verovatno zna da je ovo proslava za otkrivanje pol deteta, ali verovatno mu je potrebna potvrda jer je iznenadjen.

,,Sine, imamo o mnogo čemu da razgovaramo. Najbolje je da izadjemo." Stavi ruku na njegovo rame i krene ka izlazu, a za njim podje i Tadija.

Bože. Ovo se ne dešava. Da, želela sam da dete ima oca, ali nisam očekivala da će odmah dobiti i maćehu. Smeta mi. Znam da ne bi trebalo, jer on nije zaslužio ni mrvicu osećaja da gajim prema njemu.

Počinje da mi se vrti u glavi i samo se uhvatim za majku da ne padnem pre nego što sve postane crno.

Osetim nešto mokro na licu, te se trgnem ko iz sna. Polako otvaram oči i prvo što vidim jeste nečija glava nad mojom. Kada mi se razbistri vid, shvatim da ta glava pripada mojoj majci.

Pokušam da ustanem, ali mama me zaustavi. ,,Neka neko pozove hitnu!" Viče.

,,Dobro sam..." Primetim otvorenu flašu vode, s kojom me verovatno poprskala.

,,Dušo, zabrinuta sam. Onesvestila si se, al sam te srećom zadržala i spustila na put. Mogla si da povrediš i sebe i bebu. Je l ti se vrti u glavi?" Pipa me po čelu.

,,Malo. Proćiće. Sigurno je stres." Ustanem uz pomoć nje.

,,Ne. Idemo kod doktora."

,,Dobro sam. Imam bitnije stvari sad." Pobogu, Tadija je došao! On nije znao za bebu. Sada zna.

,,Beba je najbitnija. Nema rasprave, vozim te. Posle ćemo razgovarati sa njim." U pravu je. Ne mogu biti neodgovorna.

,,Dobro. Idemo prvo kod lekara." Pristanem.

Nažalost, morali smo da ispratimo goste. Toliko o dobroj proslavi i najlepšem danu.

,,Šta je bilo? Zašto svi odlaze?" Upita Milovan kada izadjemo iz prostorije za proslavu i pridružimo se njemu, Tadiji i Suzani u hodniku. Ne usudim se da pogledam u Tadiju. Ne znam šta bih videla u njegovim očima. Sve vreme mi se vrti u glavu. Bilo je malo, ali se sad povećava.

,,Magdalena se onesvestila. Idemo u hitnu." Odgovori mama dok me drži jednom rukom.

,,Idite odmah. Ja ću ispratiti goste, pa dolazim." U glasu mu se nazire zabrinutost.

,,Loš je tajming, ali čestitam na trudnoći." Kaže mi Tadijina devojka. Znači da im Milovan nije rekao da je Tadijina beba.

,,Hvala." Pokušam da se nasmešim, ali to ispadne grimasa.

,,Mama, meni nije dobro.." Još više se naslonim na nju.

,,Čekaj." Tadija kaže, a onda me uzme u naručje.  Osetim njegov miris parfema i vrati me na kratko u prošlost. Samo što ne zaplačem.

Izašao je užurbano, uz pratnju moje majke, iz  kuće, a onda me smestio u mamin auto.

,,Ja ću voziti, tebi se tresu ruke. Ne možeš da voziš u takvom stanju." Uzme ključeveiz mamine ruke.

,,Poćiću i ja sa vama." Čujem u pozadinu Tadijinu devojku. Samo mi ona fali. Ako se ovo ovako nastavi, porodiću se još danas.

,,Sedi napred. Milena će pored Magdalene."

Kada se i oni smeste, on upali auto i krene da vozi  ko manijak ka ambulanti. Vrti mi se u glavi, ali zbog njegove ludačke vožnje sada mi se i povraća.

,,Ne poradjam se, samo mi se jako vrti! Uspori!" Skupim snage da kažem glasnije.

Poslušao me je, hvala Bogu, te usporio. Da nije ispovraćala bih se po kožnim sedištima.

,,Je l možeš da izadjes ili da te podignem?" Upita Tadija kada mi otvori vrata nakon što stignemo.

,,Mogu." Uspem da samostalno izadjem.

,,Držim te." Majka stane sa moje desne strane.

Udjemo svi u ambulantu i odmah me prime preko reda iako se zadesila gužva. Trudnička privilegija.

,,Onesvestili ste se zbog niskog pritiska i zbog toga i imate vrtoglavicu. Lek koji smo Vam dali će pomoći. Beba je u redu. Morate da izbegavate stres i što više da odmarate. Takodje dosta vode da pijete." Saopšti doktor.

,,Beba je dobro."  Kažem sa olakšanjem. Osećam se ko da mi je kamen pao sa srca.

,,Kako si?" Pita me Tadija, kada izadjemo ja i mama iz ordinacije. Vidim mu po licu da je stvarno zabrinut.

,, Dobro smo i ja i beba. Nizak pritisak." Već mi je malo bolje.

,,Ovaj..jeste li...javili tvom momku?" Upita i počeša se nervozno po glavi. On misli da imam momka i da sam trudna sa njim.

,,Nemam momka." Nije dobro vreme da mu kažem da je on otac. Najbolje kada dodjemo kući.

,,Izvini što sam tebe i tvoju devojku izmaltretirala." Suzana stoji do Tadije i gleda me zabrinuto.

,,Hahah. Ja njegova devojka? Može da sanja." Odgovori Suzana kroz osmeh umesto Tadije i zbuni me.

,,Vi niste zajedno?" Upitam iznenadjeno. Držali su se za ruke i odmah sam povezala to sa vezom. Mislim, delovali su tako.

,,Nismo." Odgovori ovog puta Tadija.