Parents

Part 1.

"Jel ti vidis kolika je ova kretenka"-pricale su mi iza ledja "popularne" devojcice. "Vidim. Em je ruzna em je debela. Ne bih je pipnula ni stapom."-osetila sam da du kapi suza krenule da se slivaju niz moje lice. Brzo sam ih obrisala i pravila se da ih ne cujem sve dok nisam izasla iz skole. Tada sam pustila da izadje sve sto se dugo krilo u meni. Izbacila sam suze za celu ovu nedelju. Barem se nadam. Kada sam stigla kući, pa ni tu nije bila neki divna situacija. "Alo debela, ovaj Milice, idi mi po mleko do prodavnice. Mislim ako se ne prevrnes niz stepenice. Hahhahahhahaha."-zasto sam se vracala kuci uopste. Zasto jednostavno ne mogu da se jednom ne vratim iz skole? Zasto? "Gde su pare?"-pitala sam ne bi li je izignorisala. "Na stolu."-uzela sam pare i krenula niz stepenice. Jel moj jedini problem taj sto sam debela? Ili su meni utuvili u glavu da sam ja debela? Vise ne znam sta je istina. Ne znam kome da se pozalim. U stvari nemam kome da se pozalim. Nije sve tako lako u zivotu. U stvari samo meni nije lako... Uzela sam mleko, platila ga i izasla napolje. Mozda mi je ovo prilika. Mozda sad mogu da pobegnem. Krenula sam da trcim koliko su me noge nosile. "Eej Milice. Gde si posla?"-tata. Super. Kako sad da pobegnem. Sta bre da mu kazem. "Ja... Ovaj.. Krenula sam...."-zamuckivala sam ne znajuci sta bih mu rekla. "Dobro, nebitno. Idemo kuci."-rekao je i povukao me za dzemper. "Sta ima novo u skoli?"-pitao je dok smo ulazili u zgradu. "Pa osim sto su me zvali debelom i ruznom nista novo."-rekla sam brisajuci jednu suzu sa obraza. "Pa nista nisu slagali. Hahahhaha!"-nije prestajao da se smeje. Cerekao se tako jedno... Pa dok nismo usli u stan. Ostavila sam mleko i kusur na stolu i brzinom svetlosti izjurila iz kuce. Trcala sam sve do obliznjeg parka, sela na neku klupicu i uzela moju svesku zivotnih zelja. Tu sam zapisivala stvari koje bih zelela da uradim. Krenula sam da pisem ali.... "Heej."-rekao je decak smedje kose braon ociju savrsenog osmeha... Boze sta mi je? "Heej."-uzvratila sam. Nastavila sam da pisem kao da nije tu. Kada sam shvatila da blene u ono u sta ja pisem (a to su bile zelje tipa 'skociti iz aviona bez padobrana' , 'naci novi zilet'.) zatvorila sam svesku. "Mogu li ti pomoci?"-upitala sam. "Ja....Ovaj... Ne...."-rekao je ne ustajuci sa klupe. Zasto neces da se sklonis kod djavola?!