Parents

Part 8.

Otrcao je da jede palacinke a ja sam ostala sama samciata. Osecala sam se kao kod kuce. Toplina i pozitivna energija su vladale ovom kucom. Razgledala sam po sobi ne bih li nasla nesto zanimljivo. Ali ne, nije bilo nicega. Ali mogu vam reci da sam bila super mnogo puno odusevljena sto mu je soba tako uredna. Miris palacinki mi je sve vise primamljivao pa sam resila da odem i pojedem ih. Ugasila sam svetlo u sobi i izasla. Prolazila sam kroz hodnik koji je gledao na kuhinjski sto. Lazar je vec uveliko jeo kao i njegova sestra. "Sedi da jedes. Ovi su navalili uzmi jednu dok ih jos ima hahahahaha."-rekla mi je Lazareva mama dok je prala sudove. Sela sam za sto i namazal jednu palacinku nutellom. Zagrizla sam i..... BOZE KOLIKO JE OVO SAVRSENO! "OVO JE TOLIKO SAVRSENO DA NEMAM RECI!"-rekal sam trudeci se da dodjem do daha jer mi je palacinka bila u ustima. "Reci a?"-rekla je Lazareva sestra punim ustima. Mozda mi necete verovati jer kao palacinka je palacinka sve imaju isti recept ali verujte mi na rec, ovo je perfektno. Posle nekog vremena i mama je sela za sto da jede s nama. "Ajde sad Lazare idi u sobu."-rekla je mama Lazaru kao sto mozete da zakljucite. "Sta? Molim? Ali zasto?"-zapitkivao je izbuljenih ociju. "Zato sto cemo ja, Milica i Sara vodimo razgovore veceras."-odgovorila je gurajuci ga ka sobi. "Okej, okej idem. Samo nesto da kazem. Milice, potrudicu se da ostanem budan jer sam napisao monolog koji moram da ti procitam. Tako da molim vas kao Bogove pozurite."-rekao je odlazeci ka sobi. "Da, da, da. Pusticemo ti devojku ranije malo okejj."-rekla je Sara namigivajuci mi. Sve tri smo sele za sto i pocele. "Ja cu da pocnem."-rekla je Sara."Milice, tebi cu da ispricam u kratkim crtama. Dakle, postoji u skoli kod mene jedan Kosta. On je zaljubljen u mene i ja u njega i sad trebamo da se smuvamo ali nikako da on napravi prvi korak. To je to. Sad cu da nastavim pricu. Dakle, juce mi bili u skoli........."-iskljucila sam se potpuno. Naslonila sam glavu na ruku i zatvorila oci. Samo cu na kratko da dremnem. Nece niko ni primetiti.......
(...)
"Milice. Probudi se."-dozivala me je mama. "Idi da spavas. Umorna si."-rekla je nakon cega sam je poslusala i istim onim hodnikom krenuli ka Lazarevoj sobi. Otvorila sam vrata najtise sto sam mogla. Spavao je vec. Beba mala. Ja sam trebala da legnem pored njega. Presvukla sam se u pidzamu i krenula ka krevetu. Legla sam i pokrila se. Lazaru sam okrenual ledja jer je na ovoj strani jastuk bio hladniji sto sam ja obozavala. Zatvorila sam oci ali me je Lazar rukama zagrlio oko struka i dahtao mi u vrat. "Dobro si se setila."-rekao je pospano. "Mene je probudila tvoja mama jer sam zaspala na stolici."-rekla sam na sta smo se oboje nasmejali. "Sta bi s monologom?"-upitala sam znatizeljno. "A to. Ma zaboravi ujutru cu."-rekao je ne prestajuci da mi dise u vrat i da me grli. "Aj laku noc. Volim te."-dodao je. Ponovo sam se pravila da nisam cula. Pravila sam se da spavam. Podigao se malo oslanjavsi se na ruku da bi video sta mi je. Kada je video da 'spavam' nasmejao se i poljubio me. "Dusa moja."-rekao je i nastavio da spava pored mene....