Parents

Part 6.

Skola se zavrsila. Krenula sam ka kuci. Usput sam razmisljala kako bi bilo divno kad bih znala ko su mi roditelji. I kada bih mogla da promenim skolu to bi bilo divno. Koracala sam tamnim ulicama, nebo je bilo obojeno kisom. Mogao se naci po neki kisombran i po neki zracak sunca. Zgrade obojene tamnim bojama bas kao i ja iznutra. Na trenutak je grmavljina ostavila trak na nebu ali i strah u meni. Plasila sam se grmljavine Bog zna zasto. Trava je bila natopljena kisom i puna blatom. Oblaci su bili tamni da tamniji ne mogu biti. Munje su se ocrtavale na nebu. Ugledala sam tu visoku zgradu u koju trebam da udjem. Volela bih kad umrem da odem u raj, u paklu sam vec bila a ucicu tu ponovo nazalost. Otkljucala sam ulazna vrata i usla u zgradu. Stepenice su bile oronule i stare. Trudila sam se da se cujem sto tise i da ne zaskripe vrata kada budem ulazila ali bezuspesno. Ponovo ce se drati na mene jer mi brat spava. Nisam ja kriva sto nisu popravili ta vrata od kad je stan kupila prababa. Izula sam patike, skinula svoju suskavu jaknu i jednom nogom zakoracila u sobu pakla. "Jel si mogla biti glasnija? Glupaco jedna!"-drala se na mene ne shvatajuci da ce ga ona probuditi a ne ja. "Nisam mog...."-prekinula me je u pola moje recenice. Ned'o Bog da nju neko prekine. Mislim da bi taj jadnicak ostao kao slika u zidu ili bi prolijo krv i moja "majka" bi mu izvadila vene na zivo tako da.... "NEMOJ DA MI ODGOVARAS DA TE NE BIH NALUPALA IDIOTE JEDAN!"-prodrala se na mene doslovce pljujuci. Kako je ne grize savest kad zna da prica sa usvojenim detetom. Kako ona mirno spava nocu? Spava li uopste? Zaboravila sam sve sto sam rekla i sto je ona rekla i otisla u svoju sobu. Spustila sam ranac na radni sto i uzela telefon. Legla sam na svoj dobro poznat udobni krevet i poslala poruku Lazaru. "Imas li slobodnog vremena?". Poslala sam poruku i krenula da trazim punjac po rancu. Na moju veliku radost i ne ocekivanost dobila sam odgovor odmah. "Za tebe uvek :) Na nasu klupicu. Cekacu te zeljno" Procitala sam poruku i obukla neke farmerke koje bi mi prekrile salo koje imam. Obukla sam majicu "Fake smile" s tim sto je "fake"bilo precrtano. Obecala sam mu da cu to uraditi tako da sam morala. Sisla sam ponovo niz one iste stare skriputave stepenice u raspadnom stanju. I ponovo ista slika. Tamne zgrade, kisa koja boji ulice i po neki kisombran. Na onoj istoj nasoj zelenoj klupi nalazio se Lazar s ruzom u ruci. Pa nece valjda da me prosi?! Podignuta smedja kosica, bela majica na kojoj mu se ocrtava svaki misic i plava dukserica. Dok sam lagano prilazila klupi osmeh na licu mu je bio sve veci. Osecala sam se glupo jer sam bila u trenerci i majici od kineza. Osecala sam se siromasno i glupo. On kao musko se obukao bolje nego ja. "Hej.."-obratila sam mu se i sela do njega. Zagrlio me je i pogledao me u oci. "Sta je bilo?"-upitao je s tuznom facom. "Ma nista..."-odgovorila sam i okrenula glavu. "Neces da mi kazes?"-upitao je okrecuci mi glavu ka njemu. "Samo mi je glupo. Osecam se siromasno. Ja se oblacim kod kineza a ti se oblacis u skupim prodavnicama.... Eto to je to sto me muci... "-rekla sam i okrenula se ka njemu pogledajuci ga u te braon savrsene oci. "To je problem znaci?"-upitao je i skinuo svoj duks davajuci mi ga. "Izvoli. Sad si i ti moderna."-namignuo mi je i krenuo da mi oblaci njegov duks. Kisa je pljustala ali smo se nalazili ispod drveta tako da je bilo malo manje kise tu. Obukla sam njegovu duksericu i sad je sledio trenutak iz filmova. "Sad me niko nece zaustaviti."-rekao je prilazeci mi da me poljubi. Zatvorila sam oci jer sam cula da je tako bolje. On se nasmejao i spojio nam usne. Boze koliko je taj poljubac bio savrsen i dugo ocekivan to je neverovatno. Nasmejala sam se posle poljupca i povukla duksericu ka faci tako da se ne vidim. Bilo me je stid i u faci
sam bila crvena k'o paprika. Povukao mi je duksericu i zagrlio me tako da mi je glava pala na njegove grudi i doslovno me je celu obgrlio. "Volim te."-rekao je ne pustajuci me. Nisam odgovarala, pravila sam se da nista nisam cula. Htela sam da cujem te reci samo jos jednom. "Milice?"-dozivao me je na sta sam ga pogledala. "Jel si me cula?"-upitao je zbunjeno. "Nisam. Izvini, sta si rekao?"-rekla sam ponovo lezeci na njemu. "Volim te."-ponovio je na sta sam se nasmejala. "Sta je smesno?"-upitao je spustajuci glavu ka meni. "Sladak si mi..."-rekla sam stidno grleci ga najjace sto sam mogla. "Volim i ja tebe, znas to."-rekla sam nasmejuci se. "Zelis li da se vracas kuci?"-upitao me je sad vec morajuci da me pusti da bi mi video lice. "Ne zelim. Veruj mi."-rekla sam spustajuci glavu i secajuci se sta sam sve prozivela u tom stanu. "Ides kod mene. Tamo ces i da spavas. Hoces?"-upitao je. Iskreno bila sam malo nesigurna. Prvi put idem kod njega kuci. Mozda su mu roditelji neki idioti. Ali, bolje je nego kod mene zasigurno. Potvrdno sam klimnula glavom i krenuli smo. Hodali smo drzeci se za ruke ali je to prekinulo sevanje munje i grmljavina. Poskocila sam i stavila ruke na usi. Ne volim tu grmljavinu. Lazar se nasmejao i zagrlio me dok su mi ruke bile na usima. "Hahaha nista ti se nece desiti dok sam ja tu. Bicu tvoj andjeo cuvar okej?"-upitao je smejuci se. Samo sam ga grlila bez zelje da ga pustim.