Parents

Part 4.

Oboje smo se nasmejali na nas razgovor. "Nego kako se ti zoves?"-upitala sam ne zeleci da prestane da me grli, ali sve sto je lepo kratko traje. "Lazar, necu da pitam kako se ti zoves jer znam. Hahahaha."-odgovorio je. Mene samo zanima kako se on seca mene i da sam bila u domu a ja se ne secam. "Kad su mene usvojili?"-upitala sam podizuci pogled ka tim savrseno braon ocima. "Pa ovako. Ja i ti smo u dom dosli u dom kad nam je bilo 4 godine. Ja sam dosao prvi ti si sutradan. Znam da cim si usla u dom ja sam krenuo ka tebi. U stvari, sprijateljili smo se tako sto sam ja prosuo sok po sebi a ti si mi rekla "A steta. Bila ti je lepa majica." Stvarno si bila genije. Posle toga smo poceli da se druzimo konstantno. Isli smo zajedno u odeljenje i redovno smo sve delili. Onda, tvoji 'baba i deda' su tebe usvojili. Medjutim tvoja 'mama' nije imala dece pa si pala kod nje. Oni su dosli da te uzmu 13. Marta i tad si imala 10 godina. Zvanicno si dobila njihovo prezime 5. Aprila. Secam se da sam plakao nocima. Nisam hteo nista da jedem i pijem. Zivot mi se pretvirio u pakao. Nista nisam znao o tebi. Onda su mene usvojili kad sam imao 12 godina i dobio sam sestru mladju s tom porodicom. To je prica."-rekao je ne uzimajuci loptu i tokom cele price nije skrenuo pogled sa mojih usana. Zanemela sam. Znao je tacno svaki datum. Svaka mu cast. "I usput rekla si mi da ti vicu da si debela? Ti izgledas apsolutno okej za svoju visinu. Nemoj da se opterecujes time. Izgledas super. I molim te baci tu majicu ili izbrisi i precrtaj 'fake' vazi?"-upitao je skrenuci pogled ka mojim ocima. Pa konacno Kolumbo! "Hvala i vazi. Hvala ti..."-rekla sam naslanjajuci se na njegovo rame. "Nemas za sta da mi se zahvaljujes. Hejj, neces valjda upropastiti to divno lice suzama?"-pocela sam da placem. Nisam mogla da se zaustavim. U ovakvim trenutcima bih se verovatno sklonila ali sad ne zelim. Divno mi je ovde u njegovom zagrljaju. Nas razgovor prekinuo je njegov drug. "Lazare, dolazis da igramo?"-pogledao je u mene pa u njega. "U stvari imas neka posla vidim tako da mozes i kasnije. Ostavicu vas sameeee."-namignuo je Lazaru i otisao. "Khm.. Pa ovo je bilo.... Neprijatno.... "-rekao je zamuckujuci. "Hahahahaha sto?"-upitala sam podizivsi pogled ka njemu. "Pomislio je da si mi devojka pa mislim...."-dobro sta sad ovo treba da znaci? "Pa da ali.... Ma nema veze..."-rekla sam odustajuci od svega. Stvarno mi se svidjao. Ta smedja kosica braon oci bile su mi u glavi 24h dnevno. I sad mi saopstava kao.... A stvarno sam se nadala... "Hahahaha umm mislim da nekako mozemo da sredimo tu tvoju zelju... "-a? Moju zelju? Otkud on zna sta ja zelim? "Otkud ti znas sta ja zelim?"-upitala sam. "Pa mislim da znam hoces da proverimo?"-klimnula sam glavom kako bih mu dala potvrdan odgovor. Krenuo je da priblizava svoje usne ka mojim...