Parents

Part 5.

"Opaaa."-prekinuo nas je isti onaj lik od malo pre. "Sta se to desava ovde zaljubljeni a?"-upitao je namigivajuci meni. "Pa... SAD nista..."-rekao je naglasavajuci to 'sad'. "Ahamm.... Prekidam nesto znaci?"-pogledala sam ga onim ubica pogled. "Ne bih da zvucim bezobrazno ali DA PREKIDAS."-rekla sam ne shvatajuci da je Lazar tu i da ce verovatno pomisliti da sam neki zesci kreten. "Stvarno. Ajde bezi tamo... Upropasti mi sve!"-izdrao se Lazar na za mene nepoznatu osobu koja je i otisla. "Khm... Ovo je bilo duplo neprijatno...."-rekla sam. "Da... Izvini nadam se da se ne ljutis?"-upitao je i slozio onu puppy face (nadam se da se tako pise). "Ma nema veze.", rekla sam na sta je nastavio, "A jel sam pogodio zelju?" O da, jesi. "Pa ne znam ja na sta si mislio. Hahahaha..."-rekla sam s velikom zeljom da saznam sta mu je u glavi. "Hahahahah pa 'oces da se nadjemo sutra da ti pokazem na sta sam mislio?"-pitao je ustajuci sa klupe i stavljajuci svoju ruku ispred mene. "Moze."-rekla sam poklapajuci njegovu ruku mojom. Pozdravili smo se i krenuli svako svojim putem. Razmisljala sam o svemu. O meni i njemu, o domu, o 'roditeljima'. Svasta mi se mota po glavi. Kada sam usla u kucu izula sam se i otisla u svoju sobu. Upalila sam TV i gledala neki film. No, kako mi je to dosadilo posle nekog vremena resila sam da spavam...

--------------

Probudila sam se bas rano ujutru zbog skole. Imala sam i neki domaci da radim a i da ucim iologiju jer me pita danas. Sela sam da ucim ali bezuspesno. Ne znam da l' mi gore ide biologija ili matematika. Shvatila sam da cu zakasniti u skolu ako ne krenem. Spakovala sam knjige i krenula.
Prvi cas: smrt biologija. Sedela sam na svom mestu cekajuci da me prozove i da ja dobijem keca jer nista ne znam. "Khm... Ja se izvinjavam jel moze Milica da izadje na dva minuta?"-upitao je Lazar koji je neocekivano upao u ucionicu. "Moze. A sta si joj ti?"-pitala je moja nastavnica pokazujuci mi da izadjem. "Drug. Za sad..."-odgovorio je i namignuo mi. Dodlovno sam pocrvenela od blama, srece, tuge, svega. Izasla sam iz ucionice a zatim se uputila ka njemu, "Sta ono bi?" upitala sam ocekujuci odgovor. "Vidi, ja ne mogu da cekam da se nadjemo na onoj klupi."-i sta sad? Nece valjda... Krenuo je da naslanja svoja usta na moja ali.... "Pa sta radite to zaboga?"-rekla je moja razredna u trenutku kad je Lazar krenuo da me poljubi. "Ja... ovaj... Upravo sam krenuo a i ona je... Dovidjenja...."-rekao je i krenuo stepenicama a ja ka ucionici. "I sta je bilo a debela?"-krenulo je da urlice celo odeljenje.