Parents

Part 3.

Zelim samo da vas obavestim da ce nastavci ici svakog drugog dana oko 00:00

-------------

Videla se razlika u porodici. Ne ophode se isto prema meni i bratu. nesto nije normalno. Valjda je normalno da svako voli svoje dete ali sta s mojom porodicom nije okej? Razmisljala sam se od jutros gledajuci u plafon. Resila sam da ponovo odem do parka na 'moju' klupicu. Obukla sam najobicnije crne farmerke i plavu majicu na kojoj pise 'Fake smile'. Moja majica. Uzela sam telefon i krenula ka parku. Pogled mi je odleteo ka jednoj zgradi, ili ti kuci. Primetila sam da je to dom za nezbrinutu decu. U dvoristu su bile dve devojcice mojih gidina koje su me gledale i nesto se domundjavale. Mozda misle da je meni lepo sa porodicom. O verujte mi bolje vam je tu. Kada sam dosla do parka sela sam na onu istu klupicu i razmisljala. Vratila sam se onoj prici s ove klupice. Ovde sam prvi put srela... Na kratko sam videla crno ispred ociju. "Pogodi ko jee!"-rekao je za mene tad nepoznati covek. Ko bi mogao meni da se obraca? "Ne znam..."-uzvratila sam. Spusto je ruke i seo pored mene. Jeej, decak sa klupice. "Hmm... Zasto ti to pise na majici?"-pitao je pokazujuci prstom ka tekstu. "Ma... Ja... Ovaj, nista ne znaci."-rekla sam onim laznim osmehom. Prislonio je svoju ruku na moju rekavsi "Nemoj da me lazes." Sta da mu kazem? Da nemam zivot? Da sam debeli slon? Ne mogu. Prosto ne mogu. "Nista ne znaci. Veruj mi."-rekla sam sagnuvsi glavu. "Covece znam te. Isli smo zajedno u dom. Znam svaku tvoju slabu tacku."-isli smo zajedno gde? To sve objasnjava. "Izvini? Isli smo zajedni u dom?"-rekla sam. "Pa da.. Mislim.... Jel si znala?"-rekao je spustajuci loptu na pod. Covece ta lopta je uvek s njim. "Nisam znala ali to objasnjava sve. I hvala ti sto si me rekao stvarno!"-rekla sam sa osmehom. Srecna sam. Mislim da mi je ovo prvi put u zivotu. Znam da negde imam verovatno bolje roditelje. "Sta objasnjava?"-pitao je. "Moji 'roditelji' me stalno ponizavaju na svakom mogucem koraku. Pricaju mi kao i cela skola da sam debela, da sam idiot. I... Ovo nikad nisam nikome rekla niti pokazala ali imam utisak da mogu ovo da ti pokazem."-zavrnula sam rukave i imao je sta da vidi. Moje izrezane ruke. Zavrnula sam i nogavicu i tu je video izrezane noge. Samo me je zagrlio najjace sto je mogao. "Sta radis to? Nemoj vise. Zovi me kad god hoces to da uradis. U pola dana pola noci. Okej?"-rekao je ne sprestajuci da me grli. "Okej."-rekla sam i nisam dala da me pusti. "Ovaj zagrljaj je samo prijateljski?"-pitala sam. "Jeste."-odgovorio je. "Onda nemoj da me pustas."-rekla sam nasmejuci se. "Nisam ni planirao."