Parents

Part 10.

Zavrsili smo dorucak i otisli svako svojim putem. Ja i Lazar smo krenuli u park u blizini njegove zgrade.
"Kako ti je ovde"
"Super sto?", rukom me je okrenuo i podigao mi glavu uhvativsi me za bradu. "Pa eto tako. Pitam."-rekao je smesivsi mi se. Naslonio je svoje celo na moje tako da su nam usne bile udaljene mozda dva centimetara. Nagnula sam glavu ka njemu pokasavajuci da ga poljim. Zatvorila sam oci ali on se udaljavao. Zasmejao se i nastavio da se udaljava i dalje ne pomerajuci celo s mog. Ukrstio nam je ruke i spustio ih izmedju nas. Odustala sam od pokusaja da ga poljubim. Zagrlila sam ga i nastavila da hodam ka klupici. Zakasljao se i krenuo za mnom.
"Odustala si?"-upitao je sedajuci pored mene. Nisam odgovorala samo sam mu okrenula ledja. Hteo si rat, dobices rat. Sad ce da vidi kako je to kad naljuti zenu. Tapkao me je po ramenu pokusavajuci da me okrene ka njemu ali NECE MOCI OVE NOCI. Morace sad malo da se muci. Tapkao me je i vukao i na kraju odustao. Nasmejala sam se u sebi i cekala da vidim da li sam ga dovoljno preprasila ili je jos uvek hladan kao spric. Skliznuo je s klupe i uhvatio se za glavu nervirajuci se.
"Izvini, izvini sta god da sam uradio. Oduzicu ti se kako god molim te nemoj da se ljutis. Volim te svim svojim srcem sta god da ti treba dacu ti. Zivot ako treba molim te okreni se."-vec se zabrinuo. Osetila sam da se hladne kapljice vode slivaju niz moje lice. Svaka rec koju je izgovorio me je dirnula. Pokusavala sam da obrisem suze ali bezuspesno. Okrenula sam se.
"Odustao si?"
"Ludaku jedan, prepala si me vec sam poceo da mozgam po glavi sta sam ti uradio. Dobro nisam infarkt dobio. Jel si ti to plakala?!"-rekao je sad vec povisenim glasom brisajuci moje suze. Odmahivala sam glavom pokusavajuci da mu kazem da nisam cak i ako znam da vidi da jesam necu da mu priznam. Gurnula sam svoju glavu kod njega u grudi i grlila ga.
"Jesam. Plakala sam."-rekla sam dok sam plakala po njegovoj majici koja je sad mirisala bolje nego ikad u citavom mom zivotu.
"Ko? Koga da bijem? Ko te je takao?"-rekao je uzrujanao. Jecala sam kao nikad u zivotu pokusavajuci da dodjem do vazduha da bih mu rekla razlog.
Boze, koliko ova njegova majica savrseno mirise. Pridigla sam se oslanjajuci se na klupu rukom. Obrisala sam se od suza zbog kojih sam izgledala kao da sam se kupala. Ajde lagano, udahni, izdahni... Teze je nego sto pricaju. Uspela sam nesto da kazem...
"Ti"
"Ja?"
"Da, ti"
Podigla sam obrve i prstom pokazala na njega. Ostao je zatecen. Podigao je ruke u znak predaje i zakolutao glavom.
"Vidi, blage veze nemam o cemu ti pricas. Sta ja?"
"Ti si kriv"
"Zasto ja?"
"Zbog tebe sam plakala"
Ustala sam s klupe i krenula na ljuljasku koja je bila preko puta klupice da bi i dalje mogli da pricamo. Sela sam na ljuljasku i krenula da se ljuljam. Kosa mi je bila pustena tako da je letela na vetru dok sam se ljuljala.
"Lepa si"
"Znam", odgovorila sam hladno smejuci se. Provukao je prste kroz kosu jer zna da ja padam na to zato sto obozavam kad on to uradi. Zagrizla sam donju usnu pokusavajuci da sprecim sebe da izbalavim.
"Nemoj to da radis", rekla sam kroz zube sto je znacilo "UBICU BOGA U TEBI AKO NE PRESTANES TO DA RADIS" tako da je prestao. Shvatio je znaci sta san htela da kazem. Jednom smo se tako svadjali pred spavanje jer nisam htela da ga poljubim. Legli smo gledajuci jedno u drugo i u tom trenutku je on prosao prstima kroz kosu. Normlano da sam izbalavila i tad je on pitao "a moze sad poljubac" i dok sam ja piljila u njegovu kosu on me je poljubio. Zato sam znala da odma treba da prekine to da radi.
"Ajde da idemo negde", rekao je ustajuci sa klupe. Uhvatio me je za ruku i naterao me da ustanen s ljuljaske.
"Gde", upitala sam. Slegao je ramenima, pa divno idemo negde a ne znamo ni gde idemo. Moze li gore? I bas u tom trenutku sam shvatila da moze biti gore. 'Mama i tata' su isli u nasem pravcu. Prepoznace me ako me vide. Uhvatila sam trenutka Lazareve ne paznje i povukla ga iza nekog zbunja i drveca sta god ono bilo.
"Sta ti je?!", stavila sam mu ruku na usta kolutajuci ocima da bi videla jesu li otisli.
"Si ti normlana?", zapitkivao je uspaniceno. Aman covece necu te kidnapovati.
"Otisli su", rekla sam i vratila nas na put.
"Ko je otisao?"
Rekao je gledajuci izbuljenim ocima u mene.
"Mama i tata", odgovorila sam.