𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

12

Adriana

Gledam u telefon i nista mi nije jasno.

- Morao sam hitno da idem na put.Pricacemo kada se vratim

Volim te

Samo je to napisao.Sta je moglo da se dogodi u petnaest minuta dok me nije bilo?
Toliko sam se zadrzala napolju i kada sam se vratila njega nije bilo.
Mislila sam da je tu negdje u hotelu ali pola sata kasnije mi je stigla poruka od njega.
Probala sam da ga nazovem ali nisam uspela jer telefon mu je bio vec iskljucen.

Cekacu da se vrati i da saznam sta se dogodilo.

Nije mi bilo svejedno kada mi je rekao da ima sina. Ne zbog deteta vec zbog toga sto je u dobrim odnosima sa bivsom toest sa njegovom mamom. Osetila sam crv ljubomore ali odglumila sam da je sve u redu.
On stalno ide u Rusiji i to me sada izjeda iznutra jer znam da je otisao tamo.

Poslao mi je poruku treceg dana i rekao mi je da su njegov otac i sin doziveli saobracajnu nesrecu i objasnio mi je njihovo stanje.

Nece moci da se vrati uskoro jer su mu dete i otac u bolnicu.

Nisam razmisljala rekla sam sestri i rezervisala karte da odem kod njega.

Stojim nedaleko od ulaza bolnice i gledam ispred sebe.

Stoji zagrljen sa  nekom zenom.Sigurno je to majka njegovom sinu.

U prizoru nema nista lose ali mene dusa boli.

- Adri - cujem glas moje sestre i pogledam je slomjeno.

- Nismo trebali da dolazimo- kazem tiho.

- Bar mu javi da si tu.

- Ne Aleks idemo kuci,meni mesto nije tu.

Da je hteo da budem pored njega pozvao bi me.
Glupaca kakva jesam preletela sam kilometrima da bih bila pored njega i da ga utesim ali njemu moja uteha nije potrebna.On ima svoju porodicu a ja sam u ovom trenutku ovdje suvisna. Gde pripadam ja uopste u celoj toj situaciji? Nigde Adriana odgovorim samu sebi.
Vratimo se putem kojim smo i dosli.

-Seko uzmi i jedi nesto molim te- kaze mi sestra dok postavja hranu na sto.
Cetiri dana je proslo od kada sam bila kod njega i osecam se uzasno.

- Nisam gladna

- Ali nemozes tako da zivis razboleces se- kaze zabrinuto

- Dobro sam ne brini.

Nisam dobro i necu biti.
Nedostaju mi njegovi dodiri,poljupci ,zagrljaji.Nedostaje mi sve.

Drugu poruku mi je poslao pet nedelja nakon odlaska i rekao mi da je sve u redu i da mu se otac probudio iz kome.  Zatrpan je poslom i obavezama zbog toga nemozemo da se cujemo i da pricamo ali obavestava me ovako o desavanjima.

Bilo mi je drago zbog toga ali nesto me je stezalo u grudima.

Pet nedelja je proslo a kao da je proslo pet godina.Osecam se umorno,iscrpljeno,pregazeno.

- Aleks sta ti je?- pitam sestru kada dodjem kuci sa posla.

- Sta moze da mi bude dobila sam i sada me sve boli- kaze zatvorenih ociju.
Ona ima bolne cikluse i ti dani su joj kao nocna mora.

Do mozga mi dodje da je dobila ali ja uvjek dobijem pre nje.

Uspanicim se dok preturam po torbi i trazim telefon da proverim datum.

Jeste kasni mi dve nedelje.
Opustila sam se sa njim i nisam puno obracala paznju na zastitu ali nemora da znaci mozda  mi kasni zbog stresa i nervoze koje sam dozivela u zadnje vreme.Trudnoca mi zaista nije potrebna u ovom trenutku.

Ne preuzimam nista ,ignorisem kasnenje ciklusa i nastavim da radim kao i do sad.

Dve nedelje kasnije pocele su mucnine.Vec sam i bez to znala da sam trudna ali sam potvrdila samoj sebi jos jednom.

Napokon sam otisla i kupila test i bio je pozitivan.Zakazala sam i otisla na pregled i doktorka mi je jos jednom potvrdila.To je bio trenutak kada sam se pogubila skroz.

- Trudna sam- kazem sestri dok sedim sklopcanu u fotelju.

- Staaa?!

- Ne vici Aleks glava me ubija.Trudna sam vec osam nedelja- ponovim jos jednom.

- Kako se osjecas zbog toga?

- Neznam.....

- Seko...- krene pa stane

- Neznam na cemu sam ,neznam kako se osecam jednostavno neznam nista Aleks.
Ja ...pogubila sam se neznam dali cu moci ovo da nastavim- priznam iskreno.

- Sta to?

- Vezu ,ja ne pripadam njegovom svetu seko ja neznam sta da radim sa sobom u zadnje vreme.

- Ali volis ga Adri.

- Volim ga,volim ga vise od sebe ali pogledaj gdje sam ja a gdje je on.
Nije me pozvao da budem pored njega vec me je ostavio po strani.Zar u teskim trenutcima ljudi ne zele da pored njih budu voljene osobe da bi im pruzili podrsku i oslonac? Ja necu moci da ga delim Aleks previse sam sebicna da bih ga delila sa drugom zenom- kazem dok brisem suze.

- Adri ona je samo majka njegovom sinu medju njima nema nista- kaze uverljivo.

- Znam ali ona je tamo pored njega a ne ja.

Polozim ruku na svoj stomak i udahnem duboko.U meni raste beba ,beba koju smo nas dvoje stvorili.Sta da radim sa njom kada neznam ni sta cu sama sa sobom u ovom trenutku?

Hvala vam na citanju ♥️