𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

25

Dimitri

Savrsena je isto kao sto je i njena majka.Nasa mala i savrsena beba.

Moj sin nikada nije bio srecniji.Ne ispusta je iz ruke i celo vreme joj nesto prica.A ona kao da ga razume pa gleda pravo u njegove oci i sa svojom malom rukicom ga je uhvatila za prst i ne pusta.

-Sretan ti rodjendan ljubavi - kazem joj dok gledamo zajedno u prizor ispred sebe

- Hvala ti duso ona je najlepsi poklon koji sam ikada dobila za rodjendan- kaze dok gleda u nasu cerku.
Jeste nju niko nece moci da nadmasi.

Proveo sam noc u bolnici sa mojih dva safira.Ona je ista kao majku bukvalno je preslikana.

Od jutra su se svi redali  da vide bebu.Moje roditelje, njene roditelje, Aleksandra i Dino su dosli.Negdje nakon podneva nas je sve oterala iz bolnice.Trebao joj je odmor a mi smo otisli da slavimo rodjenje nase princeze.

Zatvorio sam restoran i doveo muziku.Sakupio sam sve zaposlene u hotel i sve nase blizne koje su bili tu.Dosla je i njena sestra iz Makedonije sa porodicom i sa njima sam se upoznao.Sve je bilo kako treba.

- Rodila se mala devojcica
tatina je ona dusa jedina
bice ona meni najlepsa
pitace se svako cija je to ljepotica.

Neznam ni sam koliko sam puta cuo tu pesmu veceras ali zapamtio sam svaku njenu rec.

Pevam brate ubijam dok jedva stojim na nogama od kolicine alkohola koje sam popio.

Skoro ce jutro i nakon sto su svi otisli svojim kucama ja sam krenuo u bolnici.Nadam se da se necu onesvertiti pre nego sto stignem kod njih.

Ulazim u sobi i vidim ih kako spavaju.
Juce sam planirao drugaciju proslavu njenog rodjendana.Zeleo sam da je zaprosim ali nije mi uspelo.Sada spava a ja nemam snage za govor koji sam spremio zato izvadim prsten i stavim ga na njenu ruku pa nek mi da odgovor kada se probudi.Legnem pored nje i utonem u san.

Cujem glasove ali nemogu da otvorim oci jer me glava ubija.

- Ljubavi- cujem je da me doziva

- Mmmmm

- Duso sta je ovo?

- Koje sreco?

-Ovo Dimitri pogledaj- prodrma me za ruku

Polako otvorim oci ali od jake svetlosti mi se zavrti u glavi.

- Sta je ovo?- pita ponovo

Pogledam i vidim da pokazuje na prsten.

- Verenicki prsten ljubavi- pojasnim joj

- Pa kada smo se verili,kako ja za to neznam?

- Verio sam te jutros kada sam dosao.Trebalo je biti iznenadjenje za tvoj rodjendan ali mi je neko pokvario planove - kazem bozem ljuto

- Dimitri ja ovo necu nositi.Jel ti zelis da meni otpadne ruka zaboga ?

- Zar ti se nesvidja ?- pitam u cudu

- Ovo je bio najveci safir koji sam nasao ako ti se nesvidja potrazicu veci ne brini.

- Ljubavi prelep je ali je prevelik.Kako da ga nosim citavo vreme na ruci treba bebu da hranim ozledicu je sa njim?- kaze tuzno

- Reci mi hoces li se udati za mene?

- Hocu- kaze sa blistavim osmehom.

- Kupicu ti manji da bi ga nosila a ovaj nosi u posebnim prilikama vazi?

- Ne treba da kupujes drugi nosicu ovaj na lancic oko vrata a stavjacu ga na ruku u posebnim prilikama- skine lancic i stavi prsten na njemu a onda se okrene da joj ga okacim.

- Eto gotovo- kazem kada resimo problem sa prstenom.

- Volim te- kazem joj u kosi dok ona uzima nasu cerku iz krevetac jer se probudila.

- Volim i ja tebe najvise na svetu

Za srecu u zivotu ne treba mnogu.Dovoljno je da ljude koje volite budu pored vas.

Nedelju dana nakon Leino rodjenje  Lev je morao da se vrati u Rusiji a zajedno sa njim i moji roditelji.

Svaki dan se javja i na kameri prica sa sestrom.Ne zeli da propusti ni jedan dan u njenom odrastanju.

Kada je Lea napunila godinu dana vencali smo se.Adriana je bila najlepsa mlada na svetu.Moj safir ,ljubav mog zivota.Mi smo dokaz da godine nisu bitne kada je prava ljubav u pitanju.

Imali smo dve proslave  jedna u Srbiji i jedna u Rusiji.To je bio i prvi put da idemo u Rusiji svi zajedno sa nasom cerkom i pokazem joj zivot koji sam ziveo tamo.Pokazao sam joj sta sve imam i sta posedujem ali nje to nije zanimalo jer ja sam bio i dalje onaj isti Dimitri u kog se ona zaljubila. Dimitri koji je samo nju voleo.

Ostao nam je samo jos epilog.

Hvala vam na citanju ♥️