𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

2

Adriana

- Adri kako ti je na poslu?- pita me moja sestra.

- Sjajno ali ne verujem da cu raditi jos dugo.

Vec tri nedelje kako radim u hotelu i sve je u redu,sve ide lagano i to me plasi.

- Zasto tako pricas?

- Aleks zar nisi vidjela kako izgleda to cudo?Ogroman je hotel i trebalo bi da se ubijam od posla a ja svakog dana idem samo koliko da budem na broju.
Nema sta da radim.Predjem u svim delovima i popricam sa ljudima koji su odgovorni za svaki zasebni deo hotela.Razmenimo misljenja i dam im neke ideje ukoliko imaju potrebu za promenu ali to ne traje ni pola radnog vremena.Ostatak provedem u sedenje  u ured i pijuckanju kafu.Tu i tamo napisem izvestaj i to je to.

- Pa sta ti si svoje odradila i mozes da uzivas koliko hoces.Sa dvadeset osam godina imas iskustva koje neko ne stekne ni za citav zivot- bodri me sestra.

- Mislim da je tako zato sto vlasnik nije tu.Otputovao je na dan kada sam ja pocela sa radom i jos uvek se nije vratio.Kada se vrati letecu sa posla ali bar da pouzivam jos malo- kazem kroz osmeh.

Moja sestra Aleksandra je mladja od mene dve godine i zivimo zajedno vec sest godina.Imamo jos dve starije sestre bliznakinje ali one su udate i imaju svoje porodice.Jedna zivi u Becu a druga u Makedoniji.

Nas otac je poranesni pilot koji je sada u penziji a nasa majka je doktorica koja ce se uskoro penzionisati.
Imali smo veliku kucu i u nju smo odrasli ali kako su se sestre udale bila je prevelika za nas a roditelji su zeleli svoj mir pa su je prodali.Kupili su sebi manju kucu van ove gradske guzve a meni i Aleksandri velik i prostran stan u centru Beograda.Tako smo svi dobili  sta smo zeleli.

- Dobro jutro gospodjo Vesna- pozdravim je veselo cim zakoracam pored njenog stola.

- Dobro jutro duso i tebi- kaze tiho

- Sta je bilo zasto sapuces?- pitam u cudu jer je ona uvek glasna bas kao i ja.

- Stigao je gospodin Ivanov pre pola sata- objasni mi

- Znaci nasem miru je dosao kraj- zakljucim i uzdahnem a ona okokori oci u cudu.

- Vesna - cujem duboki muski glas iza sebe.

- Izvolite gospodine- ustane zena i progovori ozbiljno.

- Kada menadzer dodje na posao posaljite ga u moj ured- kaze hladno.

Stajala sam okrenuta ledjima i nisam ga videla do sada ali sakupim hrabrost i okrenem se.
Covek stoji na vratima ureda i ozbiljnim i hladnim izrazom lica izdaje naredjenja.
Kada me ugleda promeni izraz lica a ja tada prepoznam coveka.
U njega sam udarila kada sam prvi dan dosla na posao.
Bravo Adriana lepsi utisak nisi mogla da ostavis.

- Gospodjice - progovori blazim tonom  a ja se trgnem na njegov glas jer sam bila duboko u svojim mislima i razmisljala sam o tome koliko je ovo savrsen primerak muskarca.

- Izvolite gospodine- kazem sto pribranije mogu.

- Jel vam potrebno nesto?

- Ne ja sam malo pre dosla i nisam stigla da udjem u svoj ured- pojasnim a on ima nedefinisan izraz lica.

- Ja sam Adriana Stanic menadzer i vodza hotela- kazem a on jos vise okokori svoje oci.

Zar ovaj covek nezna ko je zaposlio da vodi hotel zaboga?

- A tako znaci ,onda izvolite u moj ured gospodjice- kaze i skloni se da udjem.

Uzdahnem duboko i udjem unutra.

- Sedite gospodjice - kaze dok se smesta iza svog radnog stola.

Polako se spustim u fotelju i pogledam ga.

Ne razumem taj pogled.Gleda me kao da sam gola a tako se i osecam u ovom trenutku.Osecam se ogoljeno.

- Izvolite gospodine Ivanov o cemu ste zeleli da pricate samnom?- kazem puna samopouzdanja.

- Koliko dugo radite ovde?

- Tri nedelje.

- Kako vam se svidja posao koji obavjate?

- Iskreno svidja mi se iako vise uzivam nego sto radim ...- ostavim recenicu nedovrsenu i ugrizem se za usne.

E sada ce me sigurno otpustiti sama sam sebe izdala.Tako mi i treba kada neznam da drzim jezik iza zubima.

😂😂😂

Hvala vam na citanju ♥️