𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

14

Adriana

Neznam sta da radim i kako da se ponasam.U proteklih meseci sam izgubila sebe.
Stomak je poceo da mi se poznaje i sakrivam ga ispod sirokih haljina ali uskoro ga nista nece moci sakriti.

Sve mi se preokrenulo kada sam ga ugledala.Bila sam sokirana i jedva sam uspela da izustim par reci.

On nezna da sam trudna i neznam kako ce da reaguje kada sazna to je jos jedna stvar koja me mucila u proteklih meseci.

Trebalo mi je vremena da se saberem ali nije mi ga dao.Sada dok se vozimo ka mom stanu mozak mi je u haosu.

Toliko mi je nedostajao boze,toliko sam zelela da ga zagrlim ali moje ruke se ne micu skroz sam se blokirala.

Stizemo u stan i polako ulazimo unutra.

- Sedi ja da skuvam kafu pa cemo pricati- kazem najpribranije sto mogu.

Skuvam kafu i napunim dve case sa vodom pa krenem natrag.

- Izvoli- spustim kafu na sto

- Hvala

Sednem u fotelju preko puta njega.

- Kako su ti otac i sin?

- Hvala bogu dobro su najgore je proslo- kaze sa olaksanjem

- Drago mi je sto je tako- kazem iskreno.

- Ti kako si?- pita dok me gleda u oci

- Dobro sam- kazem tiho

- Adriana sta se dogadja?

- Ja nemogu da nastavim vezu sa tobom.

- Adriana ne pricaj gluposti zaboga.Nema me pet meseci i kada se vratim umesto da me docekas rasirenih ruku ti me ostavjas.

- Dimitri vidi ...

- Reci mi razlog- prekine me

- Ne pripadam u tvom svetu- kazem jednostavno

- Ti ne pripadas u mom svetu ti si moj svet Adriana.

- Tvoj svet je tamo gdje si bio do sada  a mene u njega nema.

- Sta to znaci?- pita nervozno

- Bio si daleko i prolazio si kroz tezak period zar nisi imao zelju da budem pored tebe?

- Zeleo sam da budes pored mene.

- Zasto me nisi pozvao da dodjem?

- Nisam zeleo da te uvlacim u tu torturu a i nije bilo pravo vreme za upoznavanje.

- Nije - kazem tuzno dok gutam knedle

- Adriana...

- Jel zna neko od tvojih uopste da imas devojku?

- Nisam pricao sa nikog cekao sam da se slegne sve ovo.Uskoro cu pricati i upoznacu vas- kaze kroz uzdah.

Jeste umoran je ali i ja sam.

- Nemogu Dimitri zaista zelim da prekinem ovu vezu- jedva izgovorim dok mi se muti pred ocima.

- Nemozes da prekines samnom bio je ovo tezak period ali prevazicicemo ga zajedno.....- prica ali meni je sve mutno.Polako tonem u tami i nista nevidim samo osecam da gubim snagu i da mi se telo opusta.

Budim se i okrecem se oko sebe.
U bolnici sam sigurno sam se onesvestila.Pogledam u vrata bas u trenutku kada se na njih pojavi Aleksandra.

- Seko probudila si se- kaze tiho

- Jesam,koliko sam dugo spavala?

- Cetiri sata i dobro je da si se probudila jer ce nas obezbedjenje izbaciti odavde.

- Sto?- pitam zbunjeno

- Dimitri ludi i preti doktorima u hodniku- kaze uz polu osmeh.

- Aleks...

- Nezna jos uvek da si trudna.Ja i Dino smo stigli u stan u trenutku kada si se onesvestila i zajedno smo dosli ovde ali moras da mu kazes nesmes kriti od njega.

I sama sam svesna toga ali neznam na koji nacin to da uradim.
Klimnem joj glavom i ona ode da ga pozove.

-  Nek mi je Bog u pomoci -pomolim se na glas i ne prodje ni minut a vrata se otvore.

- Jesi li dobro?- pita dok dolazi do mog kreveta brzim koracima.

- Jesam

- Zasto si se onesvestila?

- Verovatno mi je pao tlak to mi se u zadnje vreme stalno dogadja- kazem tiho

- I ranije ti se dogadjalo da se onesvestis?- pita zabrinuto

- Nisam se onesvestila ranije ali pritisak mi je nizak u zadnje vreme.

- Jesi li uradila analize ,sta su ti rekli doktori?

- Dobro sam Dimitri ja ...trudna sam- kazem gledajuci ga u oci

- Ti si sta?- pita u neverici

- Trudna sam- ponovim a on se uhvati za glavu.

Hvala vam na citanju ♥️