𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

13

Dimitri

Stigao sam uvece u Rusiji.Dosao sam pravo u bolnicu i kada sam video koliko je moja porodica skrhana stajala u hodniku umalo se i sam nisam slomio.

Lev je bio dobro i stabilno osim nagnjecena rebra ,modrica i slomjenu nogu nije imao nista drugo ozbiljnije.Sa druge strane stanje mog oca je bilo kriticno i jedva su mu zaustavili krvarenje ali je pao u komi.

Sedimo na smene u bolnici.Majka je van sebe pa moramo da pazimo i na nju.

Poslao sam poruku Adriani treceg dana i rekao sam joj sta se dogadja da se nebi brinula.Prolazili su dani pa cak i nedelje dok nam nisu javili da se otac probudio.
Odmah sam se se zaputio u bolnici.

Proslo je vise od pet nedelja od kako sam ovdje i Adriana mi puno nedostaje.Voleo bih da je ovde samnom ali sada nije vreme za upoznavanje a i bolje je da bude tamo nego ovde u ovom haosu.

Dani prolaze i nije nam lakse.Otac se oporavja ali sporo i moram da ostanem puno duze nego sto sam zeleo.Sergej radi ali ne postize sve sam i moram i njemu da pomazem.
Zatrpan sam poslom i rastrgan na sve strane ali mislima sam uvek kod nje.
Nedostaje mi do bola ali sem poruke koje uspem da joj posaljem kasno u noc nismo se culi ni videli pet meseci.

Kada je polako sve doslo koliko toliko na svoje mesto odlucio sam da je vreme da idem. Umece da se snadju i bez mene ali ja nisam mogao vise da izdrzim bez nje.

- Sine ja sutra idem - kazem svom sinu dok sedimo u dnevnom boravku.

- I predugo si ostao tata.

- Morao sam ali sada kada ste ti i tvoj deda dobro mogu da idem.

- Bicemo dobro tata i ne brini za njega ja cu ga cuvati.

- Ti si moj ponos sine.Ako zelis za mesec dana kada se zavrsi skola mozes da dodjes kod mene i da provedes raspust u Srbiji- predlozim mu

- Voleo bih to zaista.

- Onda smo se dogovorili

Ustanem ujutru i krenem za Beograd.

Ocekivao sam sve ali ne i ovo.
Zeleo sam da me doceka kao i svaki put ranije da se zatrci i da mi se baci u zagrljaj ali nije. Stajala je suzdrzano na par koraka od mene sa jedva vidliv osmeh na licu.

- Dobro dosao - kaze tiho a ja osetim bol u grudima.

- Duso zar me tako docekujes?Gde su zagrljaj i poljubac ?- pitam i privijam je uz sebe.
Boze koliko mi je nedostajala.

Grlim je jako ali njene ruke me ne grle kao ranije.Nesto se promenilo ali neznam sta.

- Ljubavi sta je bilo?

- Nista - kaze jedva cujno

- Dodji u ured da sednemo i popricamo.

- Imam puno posla dole u restoranu docicu kasnije- kaze i pobegne od mene.

Sta se dogadja do djavola?Zar nakon pet meseci me ovako docekuje?I sta je obukla to na sebi,kakva je to haljina?
Uvek je nosila uske haljine a ovo sada ne lici na nju.

Sta se dogodilo?

Stojim kao kip u hodniku i ne micem se.

- Gospodine dobro dosli- trgne me Vesna iz razmisljanja.

- Bolje vas nasao Vesna- kazem i udjem u ured.
Nema dokumentaciju na stolu jer su mi sve slali mejlom u proteklih meseci.

Razgledam okolo i krenem da je potrazim.Zelim da znam sta se dogodilo dok me nije bilo.

Sidjem u restoran i potrazim je.Za cudo uverim se da zaista radi.Sa Dinom organizuju neki dogadjaj.

-Sta organizujete?- pitam kada dodjem do njih.

- Organizujemo vencanje,bice dogadjaj godine- kaze Dino

- Ne sumjam da cete uraditi spektakal od tog vencanja- kazem iskreno

- Adriana jel mozes da dodjes samnom?- pitam je

- Imam puno posla sada ,kasnije- kaze bez da me pogleda.

Vidim poglede koje razmeni sa Dinom neprimetno.

- Dino ostavi nas sami- kazem mu a on bez reci se okrene i ode.

- Sta se dogadja?- pitam je dok je okrecem ka sebi.
Lice joj je bledo i umorno i to me brine.

- Nista se ne dogadja Dimitri da zavrsim sa poslom icicemo u moj stan i pricacemo u miru.

- Sada cemo ici i reci ces mi sta se dogadja a kasnije ces raditi- kazem odlucno i povedem je sa sobom.

Evo treci nastavak danas.

Nemojte da se navikavate danas sam bila raspolozena pa zato😂

Hvala vam na citanju ♥️