𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

10

Adriana

Dan za danom i proslo je dva meseca.Gleda me sa obozavanje i divljenje. Svaki put kada me pogleda u oci ja u njima vidim sebe.

- Zasto ne izgledas kao ostali rusi?- pitam ga dok lezim na njegove grudi.

- A koliko rusa ti poznajes mlada damo?- pita dok osecam da mu telo podrhtava od smeha.

- Osim tebe ne poznajem ni jedan ali znam da su zene i muskarci u Rusiji bas plavi a ti izgledas drugacije- kazem svoju teoriju

- Zato sto je moja majka srpkinja a otac rus.Ja imam mesane gene od oboje po malo i zato sam ovako savrsen- kaze ponosno.

- Zaista?- pitam i podizem glavu da ga pogledam

- Zaista,zato sam i otvorio hotel ovde i dao mu ime Safir jer je to omiljeni kamen moje majke.

- To je divno

- A ti si jos divnija- kaze i poljubi me.

Na poslu sam oprezna i smetaju mi komentari koji kruze okolo ali kada me on zagrli sve ostalo postaje nebitno.Skoro svaki dan provodimo zajedno i sve cesce spavam kod njega.

- Ovog vikenda idem u Rusiji ali vraticu se za par dana kada zavrsim sa poslom- kaze dok me grli.

- U redu- nije prvi put da ide.Bio je i u proteklih dva meseca na nekoliko dana jer ima poslove i tamo koje mora da zavrsi.

Vikend sam provela sa sestrom koja je sada u vezi sa Dinom.Jeste upoznala sam ih a on je bio uporan i osvojio je njeno srce.Usput sam posetila svoje roditelje i obavestila ih da imam momka.Price brzo kruze a ja ne zelim da saznaju od drugih sa kim sam u vezi zato sam otisla i sama sam im rekla sve.Bili su iznenadjeni ili bolje receno sokirani ali nisu bili otrovni na jeziku.Jedino sto im je zasmetalo bila je razlika u godinama.
Sta je tu je ako si ti srecna mi nemamo sta da kazemo drugo osim da ti pozelimo srecu- bile su njihove zadnje reci.

Ponedeljak pocinjem radno.
Uzivam radeci svoj posao ali on mi nedostaje.
Kada ode ne cujemo se uopste ali zato kada dodje nadoknadi za svoje otsustvo.

- Gospodjo Vesna kako ste danas- pitam njegovu sekretaricu.

- Dace tebi ova gospodja lepo hajde dodji da popijemo kafu- povede me ka kafe aparatu.

- Zasto si ljuta?

- Nisam ljuta duso samo nisam stigla da popijem kafu od jutros.

- Jel ti treba pomoc oko necega?- pitam jer sam ja zavrsila sve za danas.

- Ne ali mozes da mi pravis drustvo dok ja radim.

- U redu

Razgledam dokumente i pogled mi stane na jednu isplatu.
Nije firma u pitanju vec privatni racun neke Ksenije.Ko je ona?
Suma je jako visoka i uplaca se svakog meseca.

Gledam par trenutaka a onda odbacim papir i uzmem sledeci.Sta se ja razumem od papirologiju.Nema nista lose u ovom racunu.

Tako mi prodje dan i sledeca tri.
Napokon u petak se vratio.

- Nedostajala si mi- kaze dok me grli na ociju svih zaposlenih.

- I ti si meni nedostajao- kazem i poljubim ga u obraz.

Nakon radnog vremena odemo u njegov stan.

Skuvam veceru jer se osecam kao kod kuce i sednemo da veceramo.

- Kako ti je prosao put?

- Kao i uvjek- odgovora kratko

- Jesi zavrsio sve poslove?

- Jesam ako bude sve u redu sledecih par meseci necu ici.

- To je dobro za mene- kazem nasmejano

- A jel?

- Da imacu te samo za sebe.

- Ja sam svakako samo tvoj- prica dok mi povlaci stolicu blize sebi.

- Jesi li?- pitam

- Jesam- potvrdi

- I bolje bi ti bilo da je tako gospodine Ivanov - kazem i poljubim njegove usne.

On je iskusan muskarac i tacno zna sta radi.Kada me poljubi ja se izgubim,kada me dotakne ja se istopim.Jednostavno sa njim se osecam posebno,osecam se potpuno.

Ne zelim da ovo ikad prestane. Zelim da traje zauvek.

Hvala vam na citanju ♥️