𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

6

Adriana

Sta je ovo bilo zaboga?
Da se nisam odmakla on bi me poljubio.

Cim je i poslednji gost napustio salu pobegla sam.Uhvatila sam prvi taksi koji je naisao i otisla sam kuci.

- Seko sta ti je?- pita me sestra kada udjem zadihana u stan.

- Nista mi nije.

- Kako nista,Adri nemoj mene da lazes sta se dogodilo?

- Gospodin Ivanov je hteo da me poljubi- priznam uz tezak uzdah.

- Pa sto te nije poljubio kad je hteo?- pita zabavljeno

- Pobegla sam- kazem postidjeno.

- Pobegla si zaista ?- pita u nevjerici

- Jesam

- Koliko ti je godina zaboga,sto si pobegla?

- Uplasila sam se sta ja znam.Osetila sam toliko jak intenzitet kada me je drzao dok smo plesali  da sam se uspanicila.Aleks mislila sam da ce mi srce iskociti iz grudi.

- Tebi se on svidja jel da?

- Neznam,ja ga zapravo ni ne pozjem dva puta smo pricali i nekoliko puta smo se sreli u prolazu i to je sve.
Necu poricati izgleda predobro za svoje godine ali seko ne bih se upustala u nesto sa njim.

- Koliko rece da ima godina?

- Cetirdeset i pet- kazem tiho a ona zazvizdi.

- Ohooo znaci matorac voli  piletinu- kaze kroz kikot

- On izgleda dobro za svoje godine Aleks- kazem dok razmisljam o njemu

- Danas si pobegla ali ako je on naumio nesto sa tobom neces moci dugo bjezati.Ti radis tamo i neces moci da ga izbegavas dugo- kaze svoje iskreno misljenje

- Znam to ali mozda je bio pripit pa se nece ni secati sta se dogodilo- utesim samu sebe.

- Aha mozda

Vrtim se po krevetu i nemogu da zaspim.Jos uvek osecam njegove ruke oko mog struka.
Boze mislila sam da cu se onesvestiti kada je gledao u moje usne.
Znam da nije bio pripit jer je citavo vece proveo sa jednom casom sampanjca.
Jeste pratila sam ga pogledom iako sam se trudila da ga izbegavam.
On je od onih muskaraca koje privlace paznju i ostavjaju bez daha.Iz njegove aure isijava moc i samouverenost a kako i ne bi kada je covek milijarder.

Ponedeljak je dosao brze nego sto je trebalo.Spremila sam se kao i uvjek i krenula na posao.

Stigla sam ranije pa sam se sakrila u ured.

- Vesna jel stigla gospodjica Stanic?- cujem ga kako pita svoju sekretarici.

- Nije gospodine- kaze Vesna

- Kada dodje obavesti je da dodje kod mene.

Nece me obavestiti jer me nece vidjeti pomislim u sebe.

Danas cu ostati u ured ceo dan i sredjivacu poslove koje su se nakupili od proteklih nedelju dana a od sutra cu planirati sledece humanitarno vece.

Plan mi je savrsen samo jos da ga realizujem.

Prvih par sati mi je dobro islo ali negdje oko podne sam jako ogladnela.
Polako otvorim vrata i razgledam okolo i kada vidim da nema niko u hodniku krenem ka lifru.

Uspesno izadjem i odem na rucak sa sestrom.

- Kako ti prolazi dan?- pita me znatizeljno

- Sjajno do sada se uspesno skrivam- kazem ponosno

- Seko ne ponasaj se kao neko dete zaboga suoci se sa njim- kaze mi ozbiljno a meni sav trud potone u vodi jer on sedi par stolova dalje od nas i gleda pravo u mene.

- Pa vise i nema potrebe da se krijem jer sedi tri stola dalje od nas- kazem tiho a ona pocne da se okrece nebi li ga ugledala.

- Bleso ne okreci se primetice da pricamo o njemu- kazem joj

- Ali zelim da vidim kako izgleda?

- Kasnije sada jedi i da idemo odavde.

Nakon rucka koji nisam ni pojela do kraja platim racun i krenemo napolju.
Nije izdrzala i okrenula se iza nas da vidi kako izgleda gospodin Ivanov.

- Seko ti si luda sto bezis od njega taj covek je pravi komad- kaze dok se smeje

- Prestani da pricas i ubraj malo noge.

-  Krenuo je za nama neces mu pobeci - nastavi da prica zabavljeno

Boze daj mi snage ako me opet dodirne necu moci da se oduprem.

Pozdravim se sa sestrom i krenem u hotel.
Taman da se lift zatvori ugledam ruku koja ga zadrzi a zatim ugledam i njega.

- Gospodjice Stanic jel vi to bezite od mene?- pita uzdignutim obrvama.

- Ja...-sta da mu kazem zaboga

😂😂😂
Hvala vam na citanju ♥️