𝕊𝕒𝕗𝕚𝕣 🔚

8

Adriana

Gde god da se okrenem on je tu.
Bezim jer se bojim jer je on je mnogo iskusniji od mene. Ja nikada nisam bila sa toliko starijem muskarcu.Svi moji momci su bili stariji ali samo par godina od mene. On je nesto sasvim drugo jer ni prema jednim nisam osecala nista ni slicno ovome.
Pitanje je samo vremena kada cu popustiti i prepustiti mu se.

Vec je proslo dve nedelje od naseg razgovora.Proslo je i drugo humanitarno vece i trenutno organizujemo trece i zadnje. Nakon toga cu moci da odahnem.

- Adri daj saberi se i ne budali vise- kaze mi sestra po stoti put

- Kako ne razumes zaboga bojim se,jako se bojim.

- Od cega se bojis?

- Neznam jednostavno koliko god zelim nemogu da se prepustim.Taj strah me vuce natrag.

- Adri ti najbolje znas sta je dobro za tebe.Ako nemozes da izdrzis taj pritisak napusti posao.

- Ne zelim da napustim posao.Taj posao je ostvarenje mojih snova uostalom bolji necu naci sigurno.

- A sta je on?

- On me privlaci kao magnet .Taj intenzitet koji osetim uvjek kada ga ugledam,ta nevidljiva sila sto me vuce ka njemu je nesto neopisljivo.Nikada nisam osetila nista slicno.- pricam zaneseno

- Seko ti si se zaljubila!- uzvikne blesaca i prepade me

- Nemoj da vices sta ti je?

- Znas uvek su se momci zaljubljivali u tebe a ti si ih sledila i uzivala u paznju i ljubav koju su ti poklanjali.Prvi put si se zaljubila ali onako zaista si se zaljubila i zato se bojis.

Razmisljam o njene reci i jeste,u pravu je ja sam se zaljubila u Dimitri Ivanov.Nisam bila svesna toga ali nakon skoro dva sata razmisljanja sam shvatila.

Proguram nekako narednih par dana i napokon dodje dan kada ce se odrzati poslednje humanitarno vece.Ostale dve su bile manje za razliku od ovo jer je ovo vece gdje ce elita donirati novac za izgradnju domova za decu bez roditelja ali nakon sto napune osamnaest godina .Svi su se odazvali ovom javnom pozivu i ocekuje se da dodju jako mocni i imucni ljudi. Moram priznati da je to jako lep gest i da ce ovako pomoci mnogo deci da imaju bolji zivot nakon punoletstva.

Spremim se kao i svaki put do sada.

Kosu sam sakupila u neurednu pundju i obukla prljavo roze haljinu i malo sam se nasminkala i bila sam spremna da krenem.

Iznenadim se kada ispred zgrade ugledam njega kako stoji naslonjen na svoj auto.Kada me je primetio uspravi se i poklonio mi najlepsi osmeh.

- Prelepa si kao i uvjek- kaze kada stanem ispred njega.

- Hvala- izgovorim zbunjeno

- Hajde idemo- kaze i otvori mi suvozacka vrata.

- Gospodine Ivanov zasto ste se mucili da dolazite po mene?Mogla sam sama da dodjem.

- Kakav bi ja dzentlmen bio kada ne bi dosao da uzmem svoju pratnju od kuce?- uzvrati mi pitanje

- Ne razumem

- Ti si moja pratnja veceras i ja te uzimam od kuce a dali cu te vratiti videcemo kasnije- kaze i rukom mi pokaze da udjem u autu.

Vozili smo se u tisini a kada smo stigli otvorio mi je vrata i pomogao da sidjem.Uhvatio me je za ruku i zakoracili smo u salu.

Svi pogledi su bili usmereni na nas a ja sam se skroz pogubila.Stali smo i popricali sa par ljudi sa kojima me je upoznao a nakon toga me je odveo na sredini sale i poceo da plese samnom.

Imam isti osjecaj kao i prosli put.
Topim se u njegovim rukama, gubim se u njegovim ocima.Privija me blize sebi a ja ga nesvesno stezem oko vrata.
Zatvorim oci i uzdahnem a on nasloni svoje celo na moje.

- Zeleo sam da se oduprem ovome ali nisam uspeo.Prejako je to sto osjecam i razum je pao u drugi plan- sapuce mi na uho a ja drhtim kao prut.

- Dimitri- po prvi put izgovorim njegovo ima na glas.

- Nemoj vise da bezis.Hajde da vidimo kuda ce nas ovo odvesti- kaze gledajuci me u oci.

Gotova sam,znam da jesam.
Samo sam klimnula glavom jer nisam ni sama mogla vise da se nosim sa osecanjima koje su divjali u meni.

Ovaj muskarac ce da bude moj kraj.Sa njim ili cu da dotaknem zvezde ili dno trece nema.

Hvala vam na citanju ♥️