𝑮𝒓𝒆𝒔̌𝒌𝒂🔚

1

Lorenco

Prokleti Santijago i svi oko njega.Opet su uradili istu stvar i ukrali su pošiljku.
Jednom sam prešao preko njihovu prevaru ali ovoga puta se nece izvuci. Dobro ce da zapamte ko je glavni na Siciliji.

- Diego iskopaj sve o njemu i do veceras želim na svoj sto sve do najsitnijeg detalja- kažem svom prijatelju.

- Idem brate- ne ceka da ponovim dva puta jer zna da sam tanak sa živcima i ako mi stane neko na žulj ne gledam gde udaram.

Santijago je sitna riba u moru kriminala ali igra prljavo.Pre par meseci je ukrao pošiljku sa drogom od nas.Pustio sam ga da vidim dokle je spreman da ide a on nije cekao da prođe dugo vremena i opet je uradio istu stvar.Epa nemože tako druže nisam ja od juce.
Ima mnogo kao što je on koji žele da na prevaru postanu bitni ali ja sam prljaviji igrac od njih.

Diego je moj drug iz detinstva i jedini kome verujem bezuslovno.Njegov otac je bio desna ruka mom ocu a on je postao moja.Znam da ce do veceras da sazna i vreme u koje ide da kenja a ne nešto drugo zato i ne brinem mnogo. Sacekam da prođe dan a kada uvece stigne fascikla u moje ruke imam i šta da vidim.

Mladi prevarant ima godina koliko i ja ali vec je uspeo da se oženi ali i da se razvede.Kada pre brate sa samo trideset godina?
Još zanimljivija stvar je ta što se razveo kada je našao ljubavnicu ali ni manje ni više nego cerka nekog advokata koji se bori protiv ovakve kao što smo mi.Pametno moram priznati da se dobro zaštitio ali ne i od mene jer ja takve kao što je on pojedem za dorucak.

- Gde se nalazi trenutno njegova ljubavnica?- pitam Diega koji se zagonetno smeši.

- U Milanu bavi se modelingom ali za dva dana se vraca na Siciliji rezervisala je kartu za nocni let- ispuca odgovor.

- Najbolji si brate - kažem dok vec smišljam svoj sledeci poteg.

- Zar si sumjao u mene?- pita uvređeno.

- Nikad Diego, ne bih te menjao ni za sto života.

- Koji je plan?- pita nestrpljivo

- Da se poigramo malo sa njim kao što se poigrao on sa nama.Da vidi kakav je osecaj kada ti oduzmu nešto što toliko voliš.

- Šta cemo raditi sa devojkom?

- Necemo ništa ne brini ona ce nam samo poslužiti da ga bacimo na koljena.

Ne ubijam žene nisam toliki monstrum, ali mogu da iskoristim njegovu slabu tacku da bi došao do cilja.

Imam par dana da organizujem svoje ljude i da ih uputim u novom zadatku.
Treba da postavim ljude na aerodromu koji ce sacekati devojku i koje ce moci da mi je dovedu bez da ih iko primeti.Imam ljude za sve vrste poslove koji su obuceni za to zato pozovem troje najboljih i uputim ih u posao.Dao sam im sliku devojke i objasnio šta treba da urade a ostalo ce oni sami organizovati.Devojka nesme da bude povređena jer mi nemamo problem sa njom samo cemo izvuci iz nje šta nas zanima i nakon toga je slobodna.Njen otac je advokat ali takođe sitna riba kao i njen decko ništa strašno.

Prođu dva dana i vreme je za akciju.Ljudi su vec odavno otišli na aerodrom da bi mogli da ispitaju teren i da pronađu pravo mesto odakle ce uzeti devojku jer je to ipak aerodrom i kamere su svuda.

Bio sam nestrpljiv da pocnem sa ostvarenje svog plana.Uživao sam u ovome što radim.Još dok sam bio mali otac me je uveo u posao.Kako su godine prolazile postajao sam sve bolji i bolji.Seo sam na celu mafije sa nepunih dvadest i dve.Tada sam postao još mocniji,bhatiji i okrutniji od svog oca.

Ispio sam pola flašu viski dok sam cekao da je dovedu.Kada sam ugasio i zadnju cigaretu iz kutije auto je ušao u dvorište.Adrenalin je rastao dok sam sa nestrpljeem cekao da igra zapocne.

Ništa nemože da krene po zlu zar ne?Ovo je lak posao koji ce za par sati da bude gotov.

Andrea

Idem na seminar u Siciliji.U bolnici u koju radim svake godine šalju po jednog doktora na usavršavanje a ove godine idem ja.Uzbuđena sam jer želim da nadgađujem svoje znanje a i prvi put idem na Siciliji pa ce ovo da bude duplo zadovoljstvo.

Radim u lokalnoj drzavnoj bolnici gde idu samo ljudi od niže i srednje klase jer visoka klasa ljudi kod nas se ne meša sa sirotinjama i idu u privatnu bolnicu.Trudimo se da obezbedimo što bolje uslove da bi bolesni ljudi imali što bolju negu ali to tesko ide jer država sve manje ulaže u zdravstvu a sve više u druge nebitne stvari.

- Ljubavi lepo se provedi i cuvaj se- kaže mi moj decko dok me ispraca na aerodromu.

- Hocu i nemoj da brineš bicu dobro.

U vezi smo dve godine ali on želi da pređemo na viši nivo i da pocnemo da živimo zajedno.Ja do sada nisam bila za to ali imacu mesec dana da razmislim pa možda i pristanem.

Ukrcam se u avion i krenem na ovo uzbudljivo putovanje.

Bilo je skoro pet sati ujutru kada smo sleteli.Aerodrom je bio krcat sa ljudi koji su docekivali ili ispracali svoje bližne. Ispred aerodroma je bila još veca gužva jer nije moglo da se uhvati slobodan taksi.
Ostala bi ovde još par sati dok se gužva smanji i nađem prevoz a bila sam premorena i bio mi je potreban san.
Krenula sam peške da se udaljim od gužve i stanem malo dalje kako bi zaustavila taksi i otišla u hotel.

Ispred mene je stao veliki crni džip sa zatamjenih stakla i iz njega su izašla dve gorile u crnom.Krenula sam da se udaljim ali jedan me je uhvatio za ruku i ugurao me u auto.

- Šta to radite?- pitam prestravljeno

- Ucuti- drekne covek za volanom i tada sam videla da ima još jedan.

- Molim vas pustite me nisam ništa uradila.Ovo je neka greška....

- Rekli smo ti da ucutiš- proderao se onaj koji je sedeo pored mene.

- Ali ja...- krenula sam da kažem nešto kada sam osetila ubod u ruci.

- Naporne žene- rekao je ali ja više ništa nisam mogla da kažem jer sam tonula u san.

Probudila sam se u sobu u koju nije bilo nikakve svetlosti.Razmišljala sam gde se nalazim i šta se dogodilo.Misli su mi bili uzburkani jer sam bila na aerodromu ali kada sam se setila tih ljudi i kako su me na silu ugurali u auto srce mi je stalo od straha.

Jesam li umrla?- zapitala sam se a onda sam cula glasove.

-Zar ni jednom nemožete da obavite posao kako vam je receno- drao se neko.

- Ali gazda bila je naporna i stalno je pricala morali smo da je ucutkamo nekako.Probudice se uskoro dali smo joj samo malu dozu- rekao je drugi.

Šta su mi dali? Zar su me drogirali?

Odjednom se vrata otvorila i svetlo se upalilo a meni se sledila krv u žilama.Ako sam se uplašila od onih ljudi ranije od ovog bi umrla u istom trenutku.

Visok i razvijen muškarac sa dugom kosom je stajao ispred mene.Brada mu je bila duga kao da se mesecima nije obrijao a oci su mu bile crne kao noc.Gledao je hladno u mene bez i jedne emocije na svom licu.

- Gospođice Bjanka probudili ste se- rekao je hladno.

Gledala sam bez treptanja u njega jer nisam mogla da se pomaknem sa mesta.Kakva Bjanka o cemu on prica?

- Vreme je da popricamo malo- seo je na stolu blizu kreveta i zapalio tompus.

Nisam znala gde se nalazim ali znala sam da mi se ne piše dobro.Odavde necu izaci u jednom komadu a za to dokaz je bio covek ispred mene.

Dobro došli dragi moji 🤗

Ovo je malo drugačije od sve ostalo što sam do sada napisala. Iskreno se nadam da če vam se svideti i da čete uživati. Priča je napisana skoro do kraja ali treba da se isprave slova zato če iči malo teže sa objavljivanjem. Trudiču se da izlaze nastavci svaki drugi dan i da ne čekate dugo 🤗

Hvala vam na citanju ♥️