𝑮𝒓𝒆𝒔̌𝒌𝒂🔚

4

Lorenco

Stojim na vratima kuhinje i slušam ih kako pricaju kao najbolji drugovi.

Jesmo li mi mafija ili neko združenje u kome se šire poznanstva ?

- Jeste li se ispricali?- pitam nervozno i ona poskoci sa mesta.

Diego je opušten i ne obraca pažnju na mene ali ona se boji i to je dobro.

- O cemu pricate?- pitam kao da neznam

Ona stoji i gleda svuda osim u mene.

- U redu onda nastavite ja idem- krenem da izađem kada se ona oglasi.

- Želim da vidim slike?

- Koje slike?- napravim se lud

- One o kojima ste pricali?- ispali

- Jesi li ti prisluškivala naš razgovor?- krenem ka nju.

- Nisam ja ...slucajno ...- zamuckuje dok prica od mog preteceg pogleda.

- I tražiš da te pustim a se sve više i više upleceš u ovome- kažem više za sebe a ona pogne glavu.

- Kreni zamnom dacu ti te slike da vidiš i sama koliko je tvoj decko zabrinut što te nema- kažem i krenem natrag u ured.

Ne gledam je ali osecam kako koraca iza mene.Otvorim vrata i ona uđe.

Odmah pređem na stvar i dam joj kovertu u kojoj se nalaze slike.

Diego je maher za ove stvari i trebale su mu samo par minuta da sazna sve.

- Ovo nije istina- prica dok lista slike jedna za drugom.

Na svim slikama je njen decko ali u prisnom izdanju sa muškarcima. Tacnije u pitanju su dvoje muškaraca sa kojima se viđa istovremeno i to smo saznali.Sastaju se po gej klubovima dok vani pred svetom ima devojku pune  dve godine.Sjajan paravan za prekrivanje na svoje opredelenje.

- Nije istina- ponovi i vidim suze u njenim ocima.

- Iskreno i ja sam iznenađen jer sam ocekivao da vidim devojku na slikama - priznam a ona me prostrelji pogledom i izjuri iz moju radnu sobu.

Što se naljutila nisam ništa loše rekao?

Otac je možda zabrinut za nju i traži je ali ne i ovaj klipan.
Nemogu da razumem kako možeš pored ovakve žene da odabereš muškarca.Ja ne verujem ženama ali ite kako uživam u zadovoljstvo koje mi pružaju.Uglavnom su to žene iz naših klubova ali uvek posluže svrsi.

Diego je otišao da vrati ljude koje je poslao na nepostoecem zadatku danas a ja odem na spavanje.San mi je preko potreban jer sledi naporan period. Ljudi oko mene su nesposobni pa moraču sam da dođem do Santijaga i da izramnamo racune.

Ujutru uđem u kuhinji a tamo me doceka nesvakidašnji prizor.

Obucena u bade mantilu koji joj doseže do iznad koljena stoji i kuha dorucak.

Nikada ni jedna žena nije kuhala u ovoj kuhinji nakon Diegove mame.Ona je radila u ovoj kuci i kuvala godinama za sve nas ali ona i njen muž su bili ubijeni pre deset godina.Od tada kuvamo sami ili jedemo gotovu hranu.

- Šta radiš!?- pitam oštro.
Ona poskoci a vrelo ulje se prospe po podu.

- Spremala sam sebi dorucak- kaže placljivo dok se drži za ruku i steže bade mantil.

- Šta ti je?- pitam malo smirenije

- Opekla sam se.

Dođem do nje polako i izvučem joj ruku koju je držala ispod mlaz sa vodom. Opekla se i to dobro se opekla.