𝑮𝒓𝒆𝒔̌𝒌𝒂🔚

9

Andrea

Kako se sve odjednom promenilo i kako sam se našla u ovakvoj situaciji nije mi bilo jasno.

U jednom trenutku sam ga mrzela a vec u drugom sam ležala ispod njega.Svega mi se nakupilo i smrt mog oca me je jako pogodila.Ocekivala sam to ali ipak nisam bila spremna na njegov odlazak.Ostala sam potpuno sama na ovom svetu. Lorenco je bio pored mene i u njemu sam pronašla utehu.Ubeđivala sam sebe na pocetku da je to samo telesna potreba i ništa više ali kako je vreme prolazilo postala sam ovisna od njega.

Imao me je uvek kada je poželeo i gde god je poželeo a ja sam uživala u tome.Obožavao je moje telo kao što niko nije i gledao me kao da sam jedina žena na svetu.
Prolupala sam skroz jer nije bilo normalno da uživam u rukama coveku koji me je oteo.

Od jednom se vrata spavace sobe otvore i trgne me iz razmisljanja.

- Šta je bilo?- pitam ga jer me gleda cudno

- Ništa poželeo sam te.

- Lore...- napao je moje usne bez da uspem da kažem išta.To radi uvek a ja mu dopuštam jer koliko želi on mene ja njega želim tri puta više.

Nikada nismo išli polako. Uvek je bilo grubo i jako do te mere da nismo mogli da dođemo sebi pola sata nakon vrhunca.Ovoga puta je bilo drugacije.Ulazio je u mene sporo i gledao me pravo u oci.Vodili smo ljubav a to je bilo koliko lepo toliko i teško u ovom trenutku jer sam osecala kao da može da vidi šta mi se nalazi u dubini duše. Ljubio je moje usne kao da su od pamuka i dovodio me do ludila kao nikad ranije.
Ali u trenutku kada smo oboje dostigli svoj vrhunac sve se promenilo.

- Obuci se- izgovori hladno

- Lorenco- izgovorim zbunjeno jer neznam šta se promenilo u jednom trenutku.

- Gotovo je ideš kuci.

- Šta?

- Ideš kuci doktorka toj boravak ovde je završen.

- Ali...

- Ili ti se možda jebanje samnom toliko dopalo da si odustala od tvoj odlazak?

- Ti si jedno đubre pokvareno- kažem sa gađenjem i ustanem iz kreveta.

- Jesam...Diego ce te odvezati blizu aerodroma  a nakon toga možeš da ideš gde god želiš.Dobiceš i novac koji si zaradila u zadnja dva meseca- izgovori sa zlobnim osmehom na licu.

- Ti...ti..-nemogu da izgovorim rec jer mi knedla stoji u grlu i nemogu da je progutam.

- Ja sam uživao u vremenu koje sam proveo sa tobom nadam se da si i ti i da cu ti ostati u lepom secanju.Srecno doktorka- izgovori sve to hladno bez i jedne emocije i napusti sobu.

Razum mi je proradio a telo mi se  ukocilo. Procesirala sam njegove reci i postalo mi je jasno da sam bila njegova kurva u zadnja dva meseca i on je sada mene isplatio.
Kako sam mogla da ispadnem toliko glupa i da poverujem da se promenio.Sve je lepo isplanirao moram da priznam.

Nije me prinudio sama sam mu se predala zato cu sama i snositi posledice od ovoga.

Pustio me je da idem i trebalo bi da sam srecna zbog toga ali ja osecam kao da se raspadam iznutra.Napokon cu moci da se vratim kuci i da nastavim sa svojim životom ali stalno se okrecem ne bi li ga videla kako ide zamnom da me zaustavi.

- Odavde ideš sama- kaže mi Diego kada parkira auto u jednu slepu uslicu.

- Gde da idem?- pitam izgubljeno

- Gde god želiš - kaže uz poluosmeh

- Možda nije u redu da ovo kažem ali drago mi je što sam te upoznao. Nadam se da ceš moci da nam oprostiš za ono što smo ti ucinili.