𝑮𝒓𝒆𝒔̌𝒌𝒂🔚

18

Neko je tražio još jedan nastavak i evo ga tu je. Uživajte u citanju ♥️😘

Helena

Opet je bio potreban samo jedan trenutak da se sve preokrene.Do pre nedelju dana sam bila sama i imala sam samo svoju cerku i Doru  pored sebe a danas je tu Irena sa bebom,Arsenije  i Antonio.
Svo cetvoro smo bili sami na ovom svetu a sada imamo jedne druge.

Kao što sam i njima rekla oprostila sam im sve davno.Ko zna zašto je sve tako ispalo i zašto smo morali svi da prođemo kroz to kroz šta smo prošli.Ocigledno je to bila cena koju smo morali da platimo da bi bili sada srecni.
Ne nameravam da se vracam u prošlost i da preispitujem svoje ni nicije odluke. Želim da živim punim plucima i da se prepustim i napokon da budem srecna.

Antonio i Arsenije su otišli pre nedelju dana.Svakim danom se cujemo i kao što je i obecao gledamo zalazak sunca zajedno.Ukljucimo kameru i uradimo jednu zajednicku sliku.

Ja idem na posao a Doris sedi kuci sa Irenom i bebom a Dora dolazi i pomaže im kao i do sada što je radila.

- Mami kada ce tata da dođe?

- Kada završi stvari koje ima tamo doci ce.

- Koliko je dana prošlo i svaki dan isto kažete oboje- kaže tužno.

- Nemoj da budes tužna ljubavi tata ne bi voleo da te vidi takvu.Kao što mama ide na posao svaki dan tako mora i tata ali kada se vrati više nikada nece odlaziti nigde bez tebe. Živecemo zajedno svo troje- objasnim joj po neznam koji put od kada je otišao.

I meni nedostaje ali moram da budem jaka zbog nje.Znam da je dobro i da ce se vratiti uskoro to je najbitnije.

Svaki dan upoznajem Irenu sve bolje i bolje. Žena nije luda samo ima avanturistickog duha to je sve.
Dani nam uveseljava Petar njen i Arsenijev sin.Nocu se menjamo jer se stalno budi i place.Sve sam to prošla kada sam rodila moju Doris.Po cele noci nisam spavala a bila sam sama i nije imao ko da mi pomogne.Jednog dana dok sam šetala kao zombi niz dvorištu sa njom u rukama došla je Dora.Sama mi se ponudila za pomoc i nije želela novac za to.Nisam prihvatila njenu ponudu jer nisam želela da mi pomaže bez nadoknade. Prošla su dva dana i nisam mogla da izdržim više.San mi je bio preko potreban i otišla sam kod nje da se dogovorimo i da pocne da mi pomaže.Tada mi je ispricala svoju životnu pricu. Nije imala svoju decu jer  joj je muz umro jako mlad.Mnogo ga je volela i nije se preudala nikad.
Rekla je da ce da cuva moje dete kao svoje a kada ostari i ne bude mogla da se brine o sebi da tada mogu da joj se ja odužim za to što mi je pomagala.I pristala sam. Evo vec više od cetiri godine je pored nas i ni jednom se nije požalila.Doris je umara i maltretira ali ona uživa sa njom.Sada je tu još jedna beba a ona kao prava baka ide i ugađa deci u svemu.

- Kada se budem selila uzecu ti Doru- kaže mi Irena dok pijemo kafu u dvorištu.

- Nađi sebi drugu Doru ova je moja i ne dam je nikome.

- Ma daj Helena šta ce ti Doris je vec velika- zakuka

- Ne dam je ali imaš srece što ceš da živiš pored moje kuce pa može da ti pomaže.

Kuca pored naše pre dva dana su je oglasili za prodaju i ona je sama odlucila da je kupi.Ma nije ni pitala muža vec je ostavila kapar bez razmišljanja.

Dvadeset i pet dana istu rutinu.

- Šta rade moje ljepotice?- ukljucimo se na video poziv da gledamo zalazak sunca.

- Uzivaju- kažem mu uz osmeh.

- Tata mnogo mi nedostaješ- pocne kao i svako vece.

- Koliko ti tata nedostaje?

- Odavde do svemira- pokaže sa rukicama.

- Jel bi želela da dođe tata sada?

- Želim- kaže tužno.

- Onda se okreni sreco tatina- kaže joj a ja cujem njegov glas iza sebe.

- Tataaaaaaaa

- Ljubavi moja,sreco tatina- grli je i ljubi svuda po licu.

Ko bi rekao da ovaj covek ima toliko ljubavi i nežnosti u sebi.Trebalo je samo neko da mu pokaže šta je ljubav da bi isplivao pravi on na površinu.

Davno kada je otišao na put da bi rešio problem u vezi pošiljke Diego mi je rekao

"On možda izgleda zastrašujuce ali u duši je samo dete željno ljubavi".

Istina bio je zaslepljen jer nije ga niko naucio da osim tame postoji i druga svetla strana na ovom svetu.

- Dobro došao- dođem do njih i pridružim se u njihovom zagrljaju.

- Tata hoceš li opet otici?- pita ga sa strepnjom.

- Tata više ne ide nikud bez mame i tebe.Ici cemo zajedno svo troje gde god bude bilo potrebno.Nikada se više necemo razdvajati u redu- objasni joj pažljivo i obe nes prigrli na svoje grudi.

- Gde si ludaco?- dovikne kada Irena izađe iz kuce.

- Tu sam blesane gde mi je muž?

- Eto ga iznosi stvari iz auta.

- Cekaj da mu kažem da ih ne unosi ovde nego u kucu pored- krene da obavesti muža da je kupila kucu.

- Šta joj to znaci?- pita me zacuđeno.

- Pre par dana su oglasili ovu kucu na prodaju i ona ju je kupila.

- Zar nije mogla da ide negde dalje od nas da imamo malo mira?

- Antonio nemoj da budeš zao- opomenem ga.

- Lepo sada je još i braniš- kaže božem ljuto.

- Ne branim nikog ali ona nije luda prestani tako da je zoveš.Ona je samo malo....- kako to da mu objasnim.

- Malo luda- dovrši moju recenicu i nasmije me.

- Možda malo ali pozitivno luda nije to ništa loše.Eto vidi bicemo jedne pored druge to je lepo jer smo mi porodica.

- U pravu si mi smo porodica- zagrli nas i uslika novu sliku sa zalaskom sunca.

Jeste mi smo napokon jedna srecna porodica.

- Tata kada cu da dobijem seku?- iz ovog zanosnog trenutka nas trgne pitanje naše cerke.

- Još veceras ce tata da pocne da radi na tome.

- Antonioo!

- Šta se sada ti buniš mi imamo dogovor- uzvrati mi

Vecerali smo svi zajedno a Irena nije mogla da izdrži pa su otišli da spavaju u svoju kucu.
Pospremila sam kuhinju i suđe dok je Antonio uspavljivao Doris i otišla sam da se istuširam.
Izlazila sam iz kupaone kada je ušao u sobu.

- Mnogo si mi nedostajala- prilazi mi polako.

- I ti si meni nedostajao.

Spusti usne na moje i pocne da me ljubi.Ovisna sam od njegovih usana.
Produbim poljubac i prepustim se ovom divnom trenutku.

- Volim te- prica ali ne odvaja usne od moje.

- Antonio- ciknem kada me podigne na svoje kukove.

- Mi smo dobro zar ne?

- Jesmo- prošaptam

Kao da se boji da ce da me povredi ulazi u meni sporo a to me izluđuje.

- Antonio

- Mmmm

- Nemoj da me muciš više- pogleda me kao da ne razume šta mu pricam.

- Nisam od stakla neces me polomiti.Opusti se i budi ono što jesi.

I napokon se pokrenuo.Sa svakim ulaskom je prodirao do moje srži kao da me prisvajao sebi iako sam vec godinama bila samo njegova.

Hvala vam na citanju ♥️😘