𝑮𝒓𝒆𝒔̌𝒌𝒂🔚

6

Lorenco

Jedan,dva tri...brojao sam dane od kada sam došao.Trenutno sam na drugi kraj Sicilije sa samo par ljudi oko mene.
Cekam trenutak da uhvatim to đubre i da uzmem svoju robu od njega a onda adio ,ode on na drugi svet.

Misli su mi stalno kuci a i sam neznam zašto.Nije prvi put da sam daleko jer stalno idem negde ali je prvi put da sam ostavio neko drugi sem Diega.Zašto toliko razmišljam o njoj ni sam ne mogu da shvatim kada je ni ne poznajem.A i mrzim je kao što mrzim sve žene na ovom svetu.Oni su jedna prevrtljiva bica zeljne samo kurca i ništa više.Takva je jedna mene rodila i od nje sam naucio da nikada ne verujem ženama vec samo da ih dobro izjebem.Nisam zaboravio ni šamar koji mi je udarila i dobice kaznu za to samo da završim prvo sa ovim bednikom pa ce doci i njen red.

Desetog dana su ga moji ljudi uhvatili i doveli ga u skladište.

Nije on bio mafijaš on je samo imao zelju da to postane ali nije uspeo.

- Druže dobro došao- kažem kada ga moji ljudi spuste ispred mene.

- Ko si ti?- pita uplašeno

- Ja sam tvoj kraj Santijago.

- Ne poznajem te ovo je neka greška.

- Dali si ti greškom uzeo moju pošiljku čak dva puta ili si planirao da je ukradeš?- pitam a njemu tada dođe do mozga ko stoji ispred njega.

On jadan nije ni svestan sa kim se potkacio.

- Nisam ja..ja...ja

- Da ti

- Nece se ponoviti obecavam pusti me da idem- od straha samo što se nije onesvestio.

- U to verujem nece se ponoviti ali želim svoju robu natrag.

- Nemam šta da ti vratim vec je sve preprodano- promuca

- Kada pre druže pa ti sve na brzinu radiš? Oženis se na brzinu,razvedeš se na brzinu,nabrzinu ukrades a isto tako prodas nije lepo da žuriš toliko kroz život Santijago.

- Nece se ponoviti necu više nikad da  uradim takvo nešto samo me pusti.

I ovo ti je neki mafijaš upišao se u gace od straha.

- Nece se ponoviti jer ja necu dopustiti da se ponovi- kažem i ispalim metak.Jedan je dovoljan jer za njega i to je preveliki trošok.

Okrenem se i izađem.
Posao je gotov idem kuci.

Nismo primetili njegove ljude kada su nas opkolili.Napali su nas odmah cim smo izašli iz skladišta.Neznam šta je sa mojim ljudima ali dok cujem pucnjavu vidim samo svetlost ispred sebe.Telo mi se opušta a ja uzdahnem umorno. Covek u tridesetim godinama bi trebalo da bude pun života ali ja se osecam umorno ko da imam sto.

Cujem pištanje i viku ali ne mogu da vidim ništa.

- Doktorka požuri molim te!

- Nemogu brže Diego dodaj mi anesteziju i povečaj dozu sedativa- to je ona doktorka koja mi ne izlazi iz misli eto je i ovde mi je došla....

- Doktorka tri dana je prošlo i još uvek se nije probudio.

- Probudice se ne brini - cujem opet glasove.

Polako otvorim oci ali opet ih zatvorim jer svetlost mi smeta.

- Diego- prošaptam

- Jel on to prica u snu?

- Neznam

- Ugasi svetlo kretenu nemogu da otvorim oci- kažem malo glasnije.

- Hocu,hocu brate evo sada.Probudio si se napokon- kaže srecno.

- Šta se dogodilo?- pitam kada nakon par trenutaka naviknem oci na svetlost u sobi.

- Pucali su na tebe brate jedva si se izvukao.Prošlo je tri dana Lorenco tri dana se nisi budio- kaže ljuto

- Pa valjda i ja zaslužujem malo odmora zar ne?- pitam i pogledam u doktorku.

Sedi u cošku i lomi svoje prste.Ima ogromne podocnjake i izgleda umorno a ni Diego nije ništa bolji.

- Zasluzuješ druze ali tvoje spavanje nas je koštalo bdenje nad tobom 72 sata.Oka nismo sklopili jer su aparati pištali celo vreme.

Pokušam da se uspravim ali nemogu.

- Diego pomozi mi- zatrazim i on ustane.

Podigne me ali ja sam nemogu to da uradim.Pokusam da pomerim noge ali ih ne osecam.

- Šta se događa jebote!- uzviknem i otrgnem carsav sa kom sam bio prekriven.

- Lorenco smiri se- kaže Diego uspaniceno.

- Šta da se smirim ne osecam noge!- proderem se.

On gleda uplašeno u doktorku i ceka da ona kaže nešto.

-  Šta si mi uradila!?- viknem na nju

- Nisam ništa uradila smiri se - kaže preplašeno.

- Kako da se smirim kada ne osecam svoje noge?

- To je zbog toga što si bio ranjen u ledja i rana nije zarasla još uvek.Jedan nerv je bio malo oštecen ali uspešno smo izvadili kuršum.Treba malo vremena da rana zaraste a nakon toga uz vežbe i terapiju moci ceš opet da hodaš.

- Vežbe ? Jesi li ti luda ili šta? Meni trebaju noge sada!- nastavim da se derem dok udaram svoje noge ne bi li osetio nešto.

- Ja nisam mađionicar nego doktor a ti ako želiš da prohodaš slušaceš moje upute u suprotnom radi šta hoceš- kaze prkosno.

- Dok ne stanem na noge ti neceš mrdnuti odavde- odvratim joj

- Kao da imam izbora- kaze pokujeno i napusti sobu.

- Noge ne osecaš ali  jezik ti je duži nego ranije  i nastavja da laje i kad treba i kad ne treba- kaže Diego

- Šta je s tobom? Hoceš li mi reci šta imaš sa njom pa je toliko braniš?- pitam nervozno.

- Samnom nije ništa brate.Devojka se našla nedužna ovde daleko od kuce i samo sam ljubazan prema njoj ali ja neznam šta se događa sa tobom.Ovo nisi ti Lorenco viceš na svaki njen pokret.Tri dana i tri noci je sedela pored tebe i brinula a nije morala jer si je na silu zadržao ovde.Mogla je da te ostavi da umreš ali spasila te je i ti umesto hvala ovako joj vracaš.Ne prepoznajem te zaista- kaže razocarano.

Iskreno i ja ne prepoznajem sebe ali ne kažem na glas vec zadržim to za sebe.

-Uostalom otac joj umire a ti je držiš zarobljenu ovde.Pusti je covece kada ti vec toliko smeta.Pusti devojku da se vrati tamo odakle je došla.

Necu da je pustim,nemogu da je pustim potrebna mi je da stanem na noge opet.

Dani prolaze a ja ludim sve više i više.Zar cu da  ostanem invalid do kraja života?Bolje da sam umro nego što sam ostao živ i u ovakvom stanju.

Hvala vam na citanju ♥️♥️