𝑽𝒓𝒊𝒋𝒆𝒎𝒆 𝒋𝒆 𝒅𝒂 𝒔𝒂𝒛𝒏𝒂𝒔̌

34 3 0
                                    


🐍🤍

Bude me zrake sunca, zašto se moram probuditi imala sam tako divan san.
Ali znate kako se kaže svakoj sreći dođe kraj, valjda je tako i kod mene.

Otišla sam do ormara da uzmem rendom neku maijcu i neki šorc. Sišla sam niz stepenice i u dnevnom nije bilo nikoga, ali čuo se glasan smijeh iz kuhinje. Otišla sam tamo i imala šta da vidim. Tessa je vrištala i trčala oko šanka, dok je Draco trčao za njom, sav od brašna. Jadni Dobby nije znao šta da radi pa je samo pokušao smirivati situaciju, ali nije mu išlo za rukom. Stajala sam na vratima u nevjerici, mislim nije problem shvatiti da se Tessa tako ponaša, problem je Draco koji je tako nasmijan i sretan. Nikada nisam vidjela takvu njegovu stranu.

Ali čim su me skužili odmah su prestali i uozbiljili se. Draco se premjestio u kuhinju da se očisti, a Tessa je sjela za šank.
Prišla sam joj i sjela pored nje.
"Jutro Tessa" nasmijala sam joj se
"Jutro" pogledala me tužno. Znala sam šta je ali Draco je tu nisam smjela ništa govoriti.
"Draco ajde se odi okupiti od tog brašna" rekla je Tessa zapovjednički. Draco ju je samo pogledao i izašao iz kuhinje.
"Ne mogu vjerovati da je Mattheo sin znaš već koga" dodala sam. Samo me pogledala razočarano.
"Voliš ga?" Upitala sam je tužno.
"A jebemu volim ga i to jako. Joj Mattheo, joj zastooo si mi uzeoo srce" briznula je u plač, a ja nisam znala šta da joj kažem, samo sam je zagrlila.

"Voliš Matthea?" Upitao je Draco na vratima sav zbunjen. Tessa se samo okrenula i kimnula glavom.
"Au jebote" sav nervozan prelazio je kroz svoju kosu. "Tessa, on je moj brat i stvarno mi je jako drag i dobar je dečko, ali to ne smanjuje činjenicu da je on sin znaš već koga"
"Pa jebemu Draco znam to, i stvarno mi nisi od pomoći" naglo se ustala i otišla u svoju sobu.

"Mogao si joj bar biti podrška, prvi puta se zaljubila, a ti tako" dodala sam, a on je samo slegnuo ramenima.
"Misliš li da je stvarno nestao?" Preokrenula sam temu, jer sam vidjela da mu nije drago da pričamo o Tessinim ljubavnim problemima.
"Tko" zbunjeno me pogledao.
"Pa Tom Riddle, misliš da ga je stvarno Potter ubio" stresla sam se od pomisli na tu priču.
"Ne znam, ali mislim da je sve to obična laž" slegnuo je ramenima i sjeo na stolicu pored mene.

"Voliš li Pottera?" Upitao me
"Voljela sam ga kada sam bila mlađa, mislim I sada ga volim, ali ne kao prije, netko drugi mi zbunjuje misli" spustila sam pogled, možda nisam trebala reći.
"Tko to" okrenuo je moju barsku stolicu prema sebi, tako da se gledamo u oči.
"Ti" odgovorila sam kratko, a on je spojio naše usne, približivao me sve više k sebi kako bi poljubac bio sve jači i jači, svojim rukama je lutao po mom struku spustajući se do moje stražnjice. Povukao me na svoje krilo, stiskajući je. Zubi su nam se zaletavali jedni u druge u naletu strasti I želje jednim za drugim.

"Ovo je greška" rekla sam između poljubaca
"Onda ćemo da budemo grešni, Aurora" dodao je.
"Ne stvarno ovo mora stati" baš u tom trenu je naletjela Tessa sva iznenađena onim šta vidi.
"Šta radite vi?" Zbunjeno je upitala.
"Tessa nije tako kako se čini" rekla sam.
"Ja ne smijem imati ništa sa tvojim tako zvanim bratom, a šta ti radiš od moje najbolje prijateljice, bar sam tako mislila, jer najbolje prijateljice si uvijek govore sve" odjurila je u sobu sva ljuta, ja sam sišla sa Draca i poletjela za njom.

Trčala sam za njom po stepenica, dozivajući je, ali nije se okretala zapravo nije marila za ništa iza sebe, znam da je povrijeđena i ljuta. Udarila je vratima svoje sobe I zaključala se.
"Tessa, Tessa molim te otvori" vikala sam ispred vrata.
"Neću, moja najbolja prijateljice" dodala je zarkastično.
"Znam, pogriješila sam, trebala sam ti reći" skliznula sam niz vrata, plačući.
"Ali ipak nisi Aurora" vrisnula je iz sobe.
"Nisam ti rekla jer ni sama nisam bila sigurna jer stvarno osjećam nešta prema njemu" plakala sam, naslonjena na zid pored vrata.
"Nije me briga, Aurora" svaka njena riječ parala je moje srce.

Kao iz vedra neba sve se smračilo, nisam mogla ništa vidjeti, ispred sebe sam vidjela čovjeka. Bio je visok, crne kose i crnih očiju.
Pružio mi je ruku u znak da se podignem na noge.
"Tko si ti" Upitala sam
"Mislim da znaš odgovor na to pitanje" dodao je ne okrečući se, hodao je ravno u još veći mrak nego što je bio, a ja sam vjerno hodala kao neki vjerni cucak.
"Tome?" Zbunjeno sam stala
"Glavom i bradom" stao je i okrenuo se prema meni.
"Šta ja radim ovdje, ne želim biti ovdje sa tobom, ubio si puno ljud-" zaustavio me upola rečenice.
"Vrijeme je da saznaš istinu, koju svi kriju od tebe" primio me za rame i teleportirao nas.

🐍🤍

_____________________________________________

𝐸𝑣𝑒𝑟𝑦𝑡ℎ𝑖𝑛𝑔 𝑖𝑠 𝑎 𝑐𝑢𝑟𝑠𝑒 Where stories live. Discover now