𝒟ℴ ℒ𝓊𝒹𝒾𝓁𝒶 🔚

6

Sidni

Subota je došla dok sam trepnula a ja sam se spremala da idem opet u rukama đavola. Razmišljala sam mnogo o tome da ne idem kod njega ali kada se samo setim da može da me uništi sa tim slikama i ne samo mene to bi uništilo i moju porodicu odmah pocnem sa spremanjem.

Kao i prošlog puta dođem na recepciju i uzmem kljuc a onda se uputim na trecem spratu. Ovoga puta nisam cekla sama sam provukla karticu i ušla sam u sobu.

Mracna je kao i prošli put. Jedina svetla dopiru spolja od mesec koji osvetljuje ovu crnu noc. Iako ga ne vidim osecam dim cigareta u vazduhu i znam da je tu.
Stojim u mestu i ne usuđujem se da ucinim ni korak dalje.

- Priđi bliže- oglasi se grubi glas

Korak...dva...tri i ugledala sam ga. Sedeo je u cošak na fotelju i gledao u daljinu.

- Zar nisi naucila prošli put šta treba da radiš?

- Ja...

- Skini se - naredi mi.

- Nemoj molim te- jedva izgovorim dok mi glas puca. Htela sam još nešto da kažem ali misli su mi se zaledile kada je ustao i bezmilosno rastrgao moju odjecu. Razbesnela sam ga i znala sam da sam pogrešila što sam uopšte otvorila usta.

"Ne Sidni nema plakanja"- upozorila sam samu sebe dok sam gledala kako se i sam skida. Ovo mi nije trebalo u životu. Šta sam toliko pogrešila pa me Bog ovako kažnjava?

- Ovoga puta ce biti drugacije- prica sebi u bradu dok skida i zadnji komad odjece sa sebe pa me uhvati za ruku i gurne na krevetu. Srce mi lupa ubrzano dok se trudim da ostanem smirena i da ne gledam u njegov penis. Toliko je ogroman da cisto sumjam da bi ga i jedna žena mogla primiti u sebi a da je ne raspara.
Frkne kroz nos pa se nasmeje cinicno a onda mi raširi noge i smesti se među njima.

Nasrtaji su mu bili grubi i bolni ali njega moja bol nije zanimala vec samo vlastito zadovoljstvo.

Osmeh mu je bio jeziv i znala sam duboko u sebi da nakon ove noci više ništa nece biti isto...i nije bilo isto.
Postala sam njegova seksualna igracka i rob. Ispunjavala sam njegovo želje i zahteve. Mogla sam da idem slobodno nakon što zadovolji sebe i da radim šta želim do sledeceg viđenja. Na pocetku je to bilo u razmah od par dana a kasnije je poceo svaki dan da traži moje prisustvo.

On je bio lud a ja sam postala luđa od njega. Jeste bila sam luda jer sam u nekim trenutcima cak i uživala dok sam bila sa njim a to nije bilo normalno ponašanje. Uvek odem nakon što završi samnom i nikad ne prica više od par reci. I nakon mesec dana ja neznam ništa o njemu, neznam cak ni kako se zove. Davala sam mu razne nadimke da bi ga okarakterisala u svojoj glavi. Bio je luđak, psihopata, đavo i još mnogo toga. Postao je moja nocna mora. Stalno sam se budila okupana u znojem zbog snove koje sam sanjala. Bile su jezive baš kao i on i sve sam bila bliže ponoru. Cekala sam dan kada ce se neki od tih snova ostvariti.

Na poslu sam skretala misli i bilo mi je lakše ali kada ostanem sama plašila sam se i od vlastite senke. Iz dana u dan sam bila sve više umorna i iscrpljena a to se odrazilo i na poslu i van njega.
Uvek kažem samo još ovaj put i bice gotovo ali on je imao drugacije planove ocigledno.

"Šta sam uradila od svog života zbog jedne svoje glupe odluke? Uništila sam ga eto to sam uradila. "

- Zdravo Sidni

- Ina dobro došla- iznenadim se kada uđe u moj ured.

- Došla sam da te izvucem iz dosadnog posla i da idemo na kafu.

- Moram da pošaljem u štampu intervju sa pretsednika države.

U poslu sam dotle stigla. Imala sam cast da sednem oci u oci sa pretsednikom države i da napravim intervju. Covek je imao potrebu da se oglasi u vezi događaja koje su se u proteklih mesec dana odvijali na politickoj sceni ali želeo je da to bude u cetiri oka i odabrao je nas da uradimo to. Naravno da sam ja odradila taj intervju jer je Stiven imao poverenja u mene i sutra ide na naslovnici.

- Cekam te onda da dovršiš.

- Što ne ideš sa Stivenom na kafu?

- Imao je neke obaveze sa bratom.

Još jedna misterija je Stivenov brat koji se pojavio pre mesec dana. Nikada ga niko nije spominjao i odjednom hop covek dođe u njihov život. Jedina iznenađena u celoj toj situaciji bila je Ina jer nije ni znala da njen muž ima brata. Prica da je bio na drugi kraj sveta i da se vratio nakon deset godina nije prošla kod mene.

Završim obaveze i odemo na kafu. Bilo je 18 h a u 20h sam trebala biti u hotel. Isto vreme i mesto od prvog dana do danas.

- Ina moram da idem hvala ti za kafu- uspaniceno ustanem kada vidim da sam se zanela u razgovoru sa njom i zaboravila na vreme.

- Daj još malo Sidni dugo se nismo videle.

- Svraticu ovih dana sada stvarno moram da idem- zagrlim je i potrcim ka svom autu koji je bio parkiran malo dalje od kafica.

Iako sam vozila kao luda kasnila sam deset minuta. Upoznala sam ga dovoljno i znam da je vec besan i ljut ali uzmem kljuc i liftom kao i uvek dođem do treceg sprata.

"Kako je moguce covek da živi u hotelu? Dali je možda on vlasnik? Dali je mafijaš pa zato me ljudi gledaju sa strepnjom uvek kada dođem tu? "

- Kasniš

- Bila je gužva u saobracaju- opravdam se ali uzalud jer njega nije briga za razlog.

- Mrzim kašnjenje ,mrzim opravdanja i laži- uhvati me oko vrata i palcem pređe preko moje suve usne. Stisak se povecava dok me gleda zamišljeno u oci. Teško dolazim do zraka i gušim se ali on izgleda kao da nije svestan toga. Kao da gleda kroz mene u neku daljinu ili da se priseca nečega. Pokušavam da se oslobodim od njegove ruke i uspem da ga trgnem iz transa u koji je upao.

Okreče se izbezumjeno po sobi dok se drži za glavu. Spusti se na pod i prolomi se vrisak pun bola a to me natera da se skamenim u mesto. Kao da u njemu žive dva potpuno razlicita coveka. On na trenutke izgleda normalno ali samo na trenutke sve ostalo je ludnica.

- Skini se - naredi kao i uvek a ja odlucim da ovo bude zadnji put. Uradim šta je rekao i po zadnji put mu dopustim da uradi samnom šta želi a kasnije idem što dalje odavde. Otici cu na drugi kraj sveta ako treba.

"Objavice slike"- sevne mi u glavi ali ovoga puta se ne premišljam. Neka ih objavi,nek radi šta god hoce ali ja ovo više necu da trpim.

Napustila sam sobu a njegove reci su mi odzvanjale u glavi.

"Sutra u isto vreme"

Nikada više pricala sam sebi u bradu dok sam trceci jurila kroz hotel. Nisam se okretala želela sam samo da odem negde i da zaboravim na sve ovo što mi se dogodilo. Želela sam da se napokon probudim iz ovog ružnog sna.

Hvala vam na citanju ♥️