𝒟ℴ ℒ𝓊𝒹𝒾𝓁𝒶 🔚

7

Sidni

Ne...nije moguce da me je pronašao. Hodam ulicom i osecam da me neko prati i nikako nemogu da ga se spasim. Vec dve nedelje kako sam došla kod moje roditelje ali iako ga ne vidim osecam ga svugde oko sebe.

Zakljucavam vrata od svoje sobe svako vece jer on je lud svašta može da mu padne na pamet.

- Dušo zašto si trcala rekla sam ti da ne žuriš- ukori me mama.

- Nisam žurila malo sam trcala od marketa do kuce baš mi je dobro došlo- još jedna laž.

Tata me gleda nepoverljivo ali ignorišem njegov pogled i zakljucam ulazna vrata od kuce dva puta.

"Eh ovako je sigurnije uđi sad ako možeš"- nasmijem se pobednicki. Nisam ni svesna koliko bolesno izgleda moje ponašanje dok me gledaju roditelji sa strane.

- Dušo sedi malo da popricamo- zamoli me tata kao kad sam bila mala. Iako imam skoro trideset godina ja sam i dalje njegova devojcica.

- Umorna sam tata- zaista sam umorna jer košmari mi ne dozvoljavaju da spavam,sve su cešci i to me jako iscrpuje.

- Znam dušo vidim da si iscrpljena i umorna. Hajde sedi i reci nam šta ti se dogodilo.

- Ništa mi se nije dogodilo nedostajali ste mi i došla sam da vas vidim.

- To si nam vec rekla ali ja te poznajem jako dobro a ti se ponašaš cudno. Reci mi jel ti preti neko?

- Ne tata o cemu pricaš nema ništa takvo- ispalim prebrzo i tako povecam njegovu sumju još više.

On je jedan od najboljih doktora u svetu,hirurg za glavu.

" Da ga zamolim da mi izbriše pamčenje od zadnjih mesec ipo dana dali bi mogao to da uradi? "- zamislim se.

- Dušo...

- Dobro sam tata ,zaista sam dobro. Ostacu još nedelju dana i vraticu se na posao- zagrlim ga pa poljubim mamu i odem u svoju sobu.

Pogrešila sam što sam došla kod njih to sam shvatila još prvog dana ali tu sam se osecala sigurno i zašticeno.

Kada sam tu noc napustila hotelsku sobu otišla sam u svoj stan i uzela samo neohodne stvari. Nisam znala gde da idem pa sam celu noc putovala do drugi kraj Njujorka. Ini sam javila da sam dobro ali ni ona a ni Stiven nisu poverovali u moje reci. Uvek sam bila loša u laganju to mi je velika mana jer da sam bila dobra u tome ne bi sada svi oko mene hodali kao na iglama.

"Dobro sam ja" pricam drugima ali iznutra se raspadam. Iz dana u dan se osecam sve gore i neznam kako da se spravim sa demonima koje me opsedaju.

On me opseda. Cesto zaboravjam da dišem jer osecam njegove ruke oko vrata,njegove grube dodire i hladni poljupci.

"Šta treba da se dogodi coveku da bi postao takav kao on?"

Kažnjavao me je za tuđe greške osetila sam to. Nije mogao da iskali bes na one koje su ih učinili pa je to radio meni. Ogorcen i ljut,pun besa i mržnje ušao u moj život i uništio ga.

Ja nisam više bila vedra i nasmejana devojka. Nisam se osecala samo prljavo vec i prazno iznutra. Kao da je uzeo sve iz mene i ostavio samo kosti eto tako sam se osecala. Disala sam ali nisam živela. Postala sam bezvredna i mrzela sam samu sebe.

Da mogu da vratim vreme nikada ne bih otišla tu noc u taj prokleti klub. Nikad ne bi ni pomislila da glumim detektiva i da zalazim u neciji život toliko duboko. Tako mi i treba kada sam se petljala tamo gde mi nije mesto.

Ocekivala sam svoje slike na porno sajtovima i bila sam spremna da ugledam sebe pored ministra ali to se nije dogodilo. Kako su dani prolazili pomislila sam da je zaboravio na mene i nakon trece nedelje odlucila sam da se vratim natrag. Volela sam svoj posao mnogo i to je jedino nešto koje sam želela da radim u ovom trenutku. Da se zatvorim u ured i da se zatrpam novinama. Bolje da pišem o tuđim životima nego da razmišljam o svom jer ja više život i nisam imala.

- Cuvaj se i dođi nam opet.

- Hocu mama nemoj da brineš,dođite i vi kod mene.

Pozdravim se sa roditeljima i krenem natrag.

Najteže je kada živite u neznanju. Neznate šta donosi dan a šta noc. Neznate dali cete se probiti ujutru kada uvece legnete da spavate.
Ali nadate se,nadate se na još jedan dan života ispunjen sa srecom i smehom,na još jedan zagrljaj i tople reči,samo još jedan...

Dok se vozim i razmišljam ni ne slutim da mi život sprema iznenađenje. Novo iskušenje koje ce da me pogura još dublje nego što sam sada na rubu ponora i na pragu ludila.

Hvala vam na citanju ♥️