𝒟ℴ ℒ𝓊𝒹𝒾𝓁𝒶 🔚

18

Sidni

Samo što sam uspavala Maksa i zvono se oglasilo. Jedini koji dolazi bez obzira na to koje je doba dana je Stiven. Zatvorila sam vrata od spavace sobe i krenula da otvorim. Kamo da sam pogledala kroz špionku pre nego što sam to uradila jer kada sam ugledala Majkala pretrnula sam od glave do pete. Stajao je i gledao u mene sa iscekivanje i bez treptanja.

- Ko si ti?- ispali a glas mu je zvucao kao da me optužuje.

- Ja...?- ta rec je zvucala kao pitanje a ne kao pocetak mog odgovora.

- Da ti,ko si ti?- ponovio je .

Dali sam trebala da mu zalupim vrata i da se sakrijem? Dali se neceg setio pa je zbog toga došao? Nisam znala šta da uradim u ovom trenutku. Možda sam trebala da pocnem da vicem upomoc ali sam se suzdržala.

"Ništa nemože da bude gore od toga što je bilo zar ne?"- sa tu misao sam ucinila prvi korak.

- Uđi- sklonila sam se u stranu. Par trenutaka je stajao i predomišljao se ali nešto u njemu je prevalilo i zakoracao je unutra.

- Sedi slobodno- pokazala sam mu na kauc jer je on stajao zbunjeno na sred sobe.

- Dali želiš nešto da popiješ?

- Samo voda.

Uzela sam bokal i dve caše iz kuhinje i poslužila sam ga pa sam sipala i sebi jer mi je grlo vec sada bilo suvo.

- Ja sam Sidni- pretstavila sam se smireno.

- To sam saznao ti si Sidni Stayl ali ja te se ne secam. Ocigledno je da smo imali nešto jer sam u svoj stan pronašao neke tvoje stvari zato želim da mi kažeš koji si ti faktor u mom životu?- Ne vice on sasvim smireno prica a mene obliva hladan znoj. Zavukao je ruku u sako i izvukao nešto. Stavio je stvari na sto a ja sam pocrvenela do korena kose. Moje gole slike,on je još uvek imao moje gole slike. Uzela sam ih i sakrila ih iza sebe. Nije mi promakao njegov podrugljiv osmeh jer je on sve vec video.

- Pa hoceš li mi odgovoriti na pitanje?

Kao da je nešto puklo u meni. Možda sam dostigla svoj limit toleranjcije i strpljenja ili je možda bol postala toliko jaka da je došao trenutak da sve izbacim iz sebe.

- Ja sam Sidni Weston tvoja žena- reci su same izašle iz moja usta bez da razmislim o posledicama. Moj odgovor ga je nateraona smeh i to gromoglasan smeh.

- Dobar pokušaj - klimne glavom i zagleda se u mene. Meni uopšte nije smešno i samo nemo gledam u njega. Kada je video moj izraz lica uozbiljio se.

- Šališ se zar ne?

- Mi smo u braku ako želiš imam i dokaz za to - ustala sam i otišla da uzmem onu prokletu knjižicu vencanih i vratila sam se natrag. Stavila sam je na sto ispred njega a on ju je žurno uzeo i otvorio.

- Ali to nije moguce ja te ne poznajem.

- Ni ja tebe ne poznajem baš najbolje jer u vreme kada smo se upoznali ti nisi bio baš pri sebi ali dogodilo se. Vencali smo se tri dana pre nego što si završio u bolnici a nakon operacije ti si pao u komi. Sada se ne secas nicega znam ali ja nemam razloga da te lažem.

- A one slike- i dalje je miran i ta njegova mirnoca me plaši jer ce u svakom trenutku da eskalira bes iz njega.

- Sa njima je sve pocelo- prošaptam tiho.

- Pricaj otvoreno od pocetka jer meni treba prica,detalji, sitnice...bilo šta što ce me naterati da se setim.

Želi pricu? Dobice je.

Krenula sam od samog pocetka našeg upoznavanja. Pricala sam bez prestanka ni sama neznam koliko dugo. Nisam mu pricala o gnusnim stvarima koje mi je radio ali sve one malo bezopasnije stvari jesam. Kako smo se vencali ,kakav je naš odnos bio...Dok sam pricala nisam ga gledala u oci jer nisam imala hrabrosti za to. Ni jednu jedinu rec nije izustio. Kada sam završila podigla sam pogled koji mi je do tada bio prikovan za pod i pogledala u njega. Bes je isijavao iz svake pore njegovog tela. Pomislila sam da ce da eksplodira. Cekala sam da kaže nešto,bilo šta što bi me nateralo da shvatim da je dobro ali nije bilo. Nije bilo ni pitanja,ni podpitanja,ni viku,ni dreku apsolutno ništa. U jednom trenutku je samo ustao i nestao iz stana.

- Šta sam ja upravo uradila?- tek sam tada postala svesna da ovo uopšte nije bila dobra ideja. Maks je i dalje spavao bilo je skoro ponoc i nisam mogla da ga ostavim sam i da krenem za Majkalom. Dobro je što nisam pricala šta se dogodilo kada je pao u komi i da imamo i dete jer tek tada neznam šta bi se dogodilo.

- Stiven- setila sam se i uzela telefon. Dugo je zvonilo ali na kraju se javio.

- Stiv sve sam upropastila.

- Šta je bilo u ovo doba jesi li dobro?

- Majkal je bio kod mene. Stiv ja sam sve uprskala...žao mi je ...bojim se izašao je besan i ljut iz mog stana...

- Sidni smiri se i reci mi šta se dogodilo?

- Ja...on je došao kod mene sa nekim slikama i želeo je da zna ko sam ja. Rekla sam mu da smo u braku a on je želeo detalje. Ja...nisam razmišljals i ispricala sam mu a on je nakon toga ustao i napustio moj stan. Stiv bio je ljut i besan bojim se da ne uradi neku glupost...- nisam ni bila svesna da placem dok mu prepricavam šta se dogodilo.

- U redu smiri se ja sam vec na putu ka njemu.

Sela sam na pod bespomocno osecajuci ljutnju prema samoj sebi što nisam uspela da zadržim jezik iza zubima. Nisam imala izbora.Na meni je bilo samo da sedim, da cekam i da se molim da mu se ne dogodi nešto zbog cega bi žalila do kraja života.

Hvala vam na citanju ♥️😘