𝒟ℴ ℒ𝓊𝒹𝒾𝓁𝒶 🔚

8

Danas je mojoj mlađoj cerki 7 rođendan pa u to ime vas castim sa još jednim nastavkom♥️ Uživajte u citanju😘😘😘

Sidni

Sinoc sam se vratila i sada se spremam da idem na posao. Strah nije nestao ali ja nisam želela da provedem život u skrivanju. Istina za volju jesam izgledala bolje iako se nisam tako osecala. Uđem u auto i uputim se u redakciju. Nisam rekla Stivenu da sam se vratila ali znam da me moje radno mesto ceka.

U prolazu pozdravim se sa kolegama i koleginicama i uđem u svoj ured. Sve je kako sam i ostavila. Spustim torbu i krenem kod Stivena.

- Jesi li slobodan- provirim unutra nakon što pokucam na vrata.

- Sidni otkud ti?- pita iznenađeno

- Vratila sam se na posao nisam valjda dobila otkaz zbog otsustva- našalim se

- Naravno da nisi jedva sam cekao da se vratiš. Od kada si otišla sve je u haosu.

Umoran je i zabrinut to se jasno ocrtava na njegovom licu.

- Šta je bilo Stiv,jel sve u redu?

- Ništa nije u redu Sidni neznam na koju stranu pre da krenem.

- Šta se dogodilo,kako mogu da ti pomognem?

- Ja imam neke porodicne probleme i moram da se posvetim njima. Molim te vodi posao dok se vratim.

- Jel sve u redu sa Inom i Izi?- pitam zabrinuto.

- Sa njima je sve u redu ne brini. Zdrastveno stanje mojih roditelja nije baš najbolje pa moram da se pobrinem za njih.

- Nadam se da nije ništa ozbiljno i da ce uskoro biti bolje.

- I ja se nadam. Reci mi dali mogu da racunam na tebe?

- Naravno da možeš tu sam za sve što ti je potrebno taman cu malo da glumim direktoricu i da naređujem- našalim se opet i to mu izmami maleni osmeh.

- Onda ja idem a ti se udobno smesti u moju fotelju. Imaš odvezane ruke da radiš sve što misliš da treba. Ja sada moram da krenem ali možeš da me nazoveš u koje god vreme želiš.

- U redu pozdravi mi Inu i moju Izabelicu.

- Hocu i nazovi Inu i popijte kafu jako joj nedostaješ- prekori me.

Jako sam loša prijateljica. U protekle tri nedelje samo smo se dva puta cule. Da završim sa posao i nazvacu je.

Smestim se u direktorsku kancelariju i pocnem da izdajem naređenja.

Dan je prošao dok sam trepnula. Puno obaveza oko novi clanci, uređenja, odabiranja. Ja sam glavni urednik ali sada treba da radim i Stivenov posao a to nije nimalo lako. Dok sam sve obaveze sredila noc je uveliko pala. Došla sam u stan u pola deset uvece i bila sam mrtva umorna. Istuširala sam se nabrzinu i upala u krevet.

Nastavim sa istim tempom i u narednih par dana. Posao mi prija jer moj mozak radi sto na sat pa nemam vremena da razmišljam o drugim stvarima. Sa Inom sam se cula ali nismo uspeli da se vidimo zato planiram da je posetim u nedelju jer jedino tada ne radim.

Kupila sam slatkiše i jednu igracku za Izabelu jer vec mesec dana je nisam videla i krenula kod njih. Nisam se najavila ali one su uvek kod kuce u ovo vreme.

- Sidni dobro došla.

- Bolje te našla - zagrlim je jer mi je puno nedostajala.

- Napokon si se udostojila da me posetiš- podbode me

- Oprosti nisam imala vremena

- U redu je dušo znam da ima puno posla bitno je da si sada tu.

Uđem u kucu a tamo me doceka mala princeza. Izgrlim je i izljubim i predam joj poklon a ona nestrpljivo pocne da otpakuje kutiju.

- Zašto si joj kupovala poklon opet?

- Ma daj Ina nisam je videla mesec dana.

- I mene nisi videla ali mi ništa nisi kupila- požali se

- Kupicu i tebi ne brini.

Sedele smo i pile smo kafu kada se u dvorištu cuo zvuk motora.

- Od kada Stiven vozi motor?- pitam je iznenađeno.

- Nije Stiven to je Majkal njegov brat on trenutno živi sa nama.

- Zaista? - iznenadim se jer to je novost.

- Da upoznaceš ga sada malo je cudan ali nije loš covek.

Sedim okrenuta ka ulaznih vrata i cekam da napokon vidim ko je Stivenov brat. Nije da me zanima ali zadesila sam se ovde šta da radim. Kada se vrata otvori i on uđe u kucu meni se noge preseku. Ulazi i krene direkno na sprat bez da kaže ni jednu rec.

- Majk- dovikne mu Ina i on stane. Molim se u sebi da se ne okrene i da nastavi da hoda da bi mogla da pobegnem ali on uradi ono što ne treba. Kao da je znao da sam ja tu okrenuo se i prikovao je svoj pogled za mene. Strah i hladnoca su prošli kroz moje telo od tog pogleda.

- Dođi da popiješ kafu sa nama. Ovo je moja prijateljica Sidni ona je Izabelina kuma. Sidni ovo je Majkal ,Stivenov brat- upozna nas Ina veselo dok nas dvoje nepomicno gledamo jedno u drugo. On se prvi povrati od šoka i krene ka meni a ja poželim da nestanem.

- Drago mi je što se upoznajemo- pruži ruku naizgled opušteno ali ja ne ucinim isto jer moja ruka ne želi da se pomakne.

- Sidni ?- Ina me gurne ispod stola a ja se trgnem iz transa.

- Takođe- jedva izustim i progutam knedlu pa spojim svoju drhtavu ruku u njegovom.

"Kako je moguce da je on Stivenov brat? On je psihopat i uopšte ne lici na Stivena."

Oni su prosto kao nebo i zemja. Potrudila sam se da izgledam normalno i da Ina ne primeti moju uzrujanost. Razmenjivale smo po neku rec i smejala sam se usiljeno dok je on sedeo nasproti mene. Ovako izgledao je normalno ali to njegovo trenutno stanje nije uspelo da me zavara. Ja sam ga upoznala i znam na šta je sve spreman.

- Ina ja moram da idem sada- ustanem nakon što on izađe u dvorište da telefonira.

- Posedi još malo.

- Docicu opet obecavam treba da sredim stan jer je u haosu.

- U redu,da te pitam šta je bilo ono malo pre? - pita zabavljeno.

- Ne razumem.

- Ma daj Sidni Majk te je ostavio bez reci zar ne?

- Ne lupaj gluposti!

- Što ? On je baš tvoj tip muškarca on je alfa mužjak.

- Idem dušo bay bay- pobegnem jer nemogu da je slušam. Istina on je alfa mužjak,ima izvijano telo puno mišica,stav mu je cvrst i odlucan a i lep je. Da nije bio psihopata mogla bi da nas zamislim zajedno ali ovako... ovako samo želim da ga ne vidim nikad više u životu.

Vozim ka svom stanu kada na pola puta ispred mog auta stane motor. Iako nisam videla kakav motor ima i iako na glavi nosi kacigu znam da je on. Đavo je došao a ja nemam gde da se sakrijem.

Hvala vam na citanju ♥️