𝒟𝓏ℯ𝓃𝓉𝓁𝓂ℯ𝓃 𝒾 𝒟𝒶𝓂𝒶 🔚

1

Veljko Kovacevic

Sedim u salu za sastanke i pregovaram sa bratom i našim drugom o proširenju firme. Nas troje smo vlasnici firme i fabrike za prozvodnju obuca u Hrvatskoj. Naši ocevi su pre trideset godina zapoceli ovaj posao a mi smo ga nasledili. Neznam zašto sam ja jedini koji želi da otvorimo preduzece u Sloveniji. Slovenija je idealna za proširenje ali oni nisu baš oduševljeni sa mojom idejom.

- Ja mislim da nismo spremni za taj korak- izjasni se Miloš.

- Ni ja nisam baš siguran- nadoveže se moj brat Tomislav.

- To znaci ne- konstantujem razocarano.

- Nisam rekao ne nego da nisam siguran a to znaci da treba dobro da razmislimo i da proverimo detaljno naše finansisko stanje,da istražimo rizike i pridobivke. To nije sitan korak braco i treba dobro da razmislimo- doizjasni se Tomo.

- Ko ce da vodi tu firmu ukoliko je otvorimo?- pita Miloš

- Neko od nas troje. Ukoliko vi ne želite ja se dobrovoljno prijavljujem da se preselim tamo.

- Ti si baš rešio - zakljuci Tomo

- Jesam ,ne želim da ostanemo na ono što su nam ocevi ostavili. Želim da naša deca naslede više nego što smo mi i da nastave da rade našim stopama.

- Bravo mali - potapša me Miloš po ramenu a moj brat se zadovoljno smeši.

- Hajde onda da vidimo sa šta raspolažemo.

- To mi reci bre!- poskocim od srece.

Oni jesu stariji od mene ali su malo zatucani ali zato sam ja tu da ih nateram da se pomere korak,dva unapred jer godinama tapkamo u mesto. Gledano sa strane nismo ramnopravni vlasnici jer ja i Tomo imamo po dvadeset i pet posto a Miloš pedeset jer je jedinac ali mi sve odluke donosimo zajedno tako da nam to ne pretstavlja nikakav problem. Miloš je dizajner obuca i uglavnom dizajnira ženske cipele ali tu postoji i tim koji je on sastavio i koji radi zajedno sa njim,Tomislav se bavi finansijama a ja marketingom.

Oni su se uhvatili za posao da pregledaju naše finansisko stanje i da istraže rizike.
Dok su oni radili to ja sam vec uvekiko tražio zgradu koja ce biti adekvatna za naš posao. Tacno sam znao šta nam je potrebno ali to nije bilo u ni jednoj ponudi. Moram da potražim agent za nekretnine u Ljubljani jer sam nemogu ovo da izvedem. Ovde ostaje fabrika a tamo cemo otvoriti pretstavništvo da bi mogli da budemo bliže kupcima. Ima dosta zainterosovanih za suradnju zato sam i toliko optimistican u vezi ovoga. Do sada su se naše cipele prodavale u Srbiji i Hrvatskoj ali samo u nekoliko gradova. Ja želim da nas ima svuda po svetu ali pošto je to nemoguce pocecu od Slovenije pa kasnije šta nam bog da.

Ukucam na gugle agente za nekretnine i ukucam grad u kome tražim pa se bacim na posao.

Vanja Milic

Prezime mi zvuci kao iz našeg podnebja ali ona je jedan od najboljih agenta u Ljubljani. Okušacu srecu necu ništa izgubiti ako je pozovem.

- Halo- oglasi se prijatan i nežan  ženski glas.

- Dobar dan treba mi Vanja Milic- krenem pricajuci na maternim jezikom.

- Izvolite

- Ja sam Veljko Kovacevic i zovem vas u vezi posla. Potreban mi je agent za nekretnine pa sam pronašao vas dok sam istraživao.

- Tako je ja sam agent za nekretnine kako vam mogu pomoci?

- Potrebna mi je zgrada za otvaranje firmu.

- Woow- ispali iznenađeno i to me nasmeje.

- Ja sam jedan od vlasnika "Elegant Šhoes" iz Hrvatske i želimo da otvorimo pretstavništvo u Ljubljani ali da bi to uradili potreban nam je veliki prostor.

- Pocastvovana sam što ste nazvali baš mene da budem vaš agent i verujte mi da cu uraditi sve da pronađem to što vam je potrebno.

- Radujem se našoj suradnji- uzvratim a u sebi vec slavim jer je za mene ovo gotova stvar.

- Molim vas pošaljite mi na mejl detaljnije informacije o onome što vam je potrebno. Mislim na mesto ,kvadraturu i te stvari da znam cemu da se posvetim.

- Poslacu vam još danas.

- Onda dogovoreno. Cim budem dobila vaš mejl bacicu se na posao a moguce objekte slacu vam na mejl da bi bili u toku.

- Savršeno .

- Želim vam lep dan gospodine Kneževicu.

- Takođe gospođice Milic- prekinem poziv i nastavim da se smejem.

- Nemože- u moj ured ulazi Tomo a za njim i Miloš.

- Šta nemože?- pitam zbunjeno.

- Nemamo dovoljno para Veljko. Zadnja kolekcija koju smo izbacili bila je jako skupa a sada treba da izbacino letnju. Ako uložimo sav novac u novi posao i ne bude išlo po planu bankrotiracemo.

- Necemo bankrotirati šta vam je ? Imajte malo vere u mene - naljutim se.

- A da sacekaš malo da izbacimo kolekciju prvo- predloži Tomo.

- Nemože ja sam vec ugovorio posao sa agentom za nekretnine.

- Zašto toliko žuriš?

- Zato što želim da sredim ovo i da se posvetim svom privatnom životu. Želim da pronađem ženu koja ce da mi rodi decu...

- Ej zar nisi mali za tako ozbiljne stvari- zgroženo dobaci Tomo. On ne želi ni da cuje za to. On je zakleti neženja i ne želi da ima ni ženu ni decu ali zato ja želim i niko me nemože zaustaviti.

- Uopšte nisam mali imam dvadeset i sedam i prestani da se ponašaš prema meni kao da sam dete- pobunim se.

- U redu radi šta hoceš- zabaci ruke u vis u znak predaje.

Tako je vec bolje.

Budite ponosnе što ste žene. Mudare, dostojanstvene, hrabare i snažane, ali u isto vreme nežane i pažljive. Budite takve još mnogo godina. Srećan 8 mart  moje drage dame!💐💐💐💐💐💐💐💐💐💐💐💐💐