Ali mama!-povikala je petogodišnja djevojčica.
Ma daj Bella bice sve uredu.-uvjeravala ju je majka.
Ali mama,ja necu tamo naći nikoga za igru.Zasto ne ostanemo ovdje.-djevojčica je počela da kuka.
Vidjećeš,tamo je jako lijepo.Imamo veliku kuću, pa svako ima svoju sobu.-njena majka ju je već nosila u automobil.
Obećavaš li mama?-..
Obećavam mila,sada sačekaj tu da odem po tvog brata i onda idemo do aerodroma sa tatom.-žena joj se osmješila.
-Posle 30 minuta vožnje porodica je došla ispred aerodroma.Malena Bella je jako držala ruku svoje majke plašeći se da je ne izgubi.Velika gužva i galama su još više plašila petogodišnje dijete.
Mama?-drhtavim glasom je rekla.
Da draga?- tamne oči su je gledale.
Kada udjemo u avion mogu li da sjedim sa tobom?-...
Naravno Bella.Ajde red je na nas uhvati me za ruku i dok ne uđemo u avion ne puštaj me molim te!-strogo joj je rekla njena majka.
Dobro mama.-...
Sjedevši u mekanu stolicu aviona Belline oči su se zaklopile i utonula je u dubok san.Njeno malo svijetlo lice grijalo je sunce koje je prolazilo kroz prozor aviona.Posle nekoliko sati mirne vožnje konačno su stigli.Veliki korak za malu Bellu koja se jedva odvajala od svoje majke.Tridesetak minuta vožnje im je trebalo do njihove nove kuće.Već velika dvospratna kuća isticala se po velikom zelenom dvorištu i velikoj garaži.Djevojčicine oči počele su da se sjaje ugledavši svoj novi dom.Moglo se osjetiti njeno uzbuđenje i radost kada je shvatila da će joj život ovdje biti jako lijep.Izašli su i iz kola te se malena djevojčica zatrčala ka vratima.Dok su kamioni za selidbu dolazili i odlazili Bella je razgledala svoju novu kuću.Veliki zidovi su ostavljali dojam gospodske kuće.Već na gornjem spratu Bella je odredila koja će soba njoj da pripada.Prozračna i velika sa velikim prozorom koji je bio udaljen malo od susjedne kuće.
Bella?-njena majka ju je zvala.
Molim mama?-uzbuđeno je govorila.
Ja idem da pogledam komšiluk,želiš li samnom?-...
Da mamice.-uzela je majku za ruku i uputile su se do susjedne kuće.
Njena majka je pozvonila, sacekale su koji sekund a onda je vrata otvorila visoka zena sa velikim kafenim očima i velikim osmjehom.
Oh dobar dan!Vi mora da ste nove komšije-rekla je žena.
Zdravo ja sam Kristin Hart ali me možeš zvati Kristin,a ovo je moja ćerka Bella.-njena majka ih je predstavila i pružila svoju ruku u znak pozdrava.
Drago mi je.Mi smo Dallas-ovi a ja sam Gina!Cameron sidji dolje!-povikla je žena ispred njih.
Sa stepenica je silazio mali dječak od prilike Bellinih godina duge kafene kose i očiju.Stidljivo je stao iza svoje majke gledajući u Bellu.
Predstavi se mili.-rekla mu je majka.
Ćao.Ja sam Cameron.-izvirio je rekao,pa se vratio na prvobitno mjesto.
Ćao ja sam Bella.Koliko imaš godina.-djevojčica se već opustila i počela smijati što je opustilo i stidljivog dječaka pa je on stao ispred svoje majke.
Ja imam 5-rekao je i pokazao svoju desnu ručicu.
I ja imam 5-rekla je i ponovila isto.
Dječak je počeo veselo da se smeje i pitao svoju majku da li smije da se igra sa Bell-om.Majke su im dopustile,uz opomenu da se Bella vrati na vrijeme za večeru.Dječak je slobodno uhvatio Bellinu ruku i zajedno sa njom otišao na sprat.Pokazao joj je svoju sobu.Na Bellinom licu nalazio se veliki osmjeh i vidjelo se da je i ona htjela da se igra.Počela je da razgleda njegove igračke i stvari tada ju je on pozvao.
Šta je?-šuškajući mu je rekla.
Mogu li da te zovem Bell,mnogo je lepše.A ti mene zovi Cam.-...
Možeš Cam.-nasmejali su se jedno drugome.
Daj mi ruku.-pružila je svoju ruku i on ju je povuka preko prozora u svoju kućicu na drvetu.
Vau baš ti je dobra kućica.-gledala je zapanjeno mala djevojčica.
Bell?Da li smo mi drugari?-upitao ju je dječak.
Ne Cam mi smo najbolji drugari.-..
Da li zauvjek?-...
Zauvjek.Ali ja ne zelim da me ti zaboraviš-..
Ja te neću zaboraviti.Ti ćeš uvjek biti tu.-smejao se i pokazao na pogrešnu stranu svog srca.
Ahhah.-..prišla mu je i zagrlila ga.
Vidiš onaj prozor tamo!-pokazao je na prozor sa drugog kraja sobe.
Da!-..
Onaj prozor je odmah do prozora od vaše kuće.-..
To je moja soba tamo,kada te budem zvala ti udji kroz prozor.-rekla mu je šaputajući.
Ali ššš..nemoj mama da zna.Neka to bude tajna!-..počeo je i on da šapuće i da se smeje.
Da hahah.-....
-to je to ljudi nadam se da vam se sviđa.prošlu priču sam izbrisala ali nadam se da će vam se ova priča više dopastičitaj te i komentarišitee
