Posle škole ja i Cam smo proveli cijelo popodne zajedno.Gledali smo neki film,jeli sladoled i uživali.Ali mislim da je vrijeme da sada odem kući.
Cam-..
Da?-bacio je svoj pogled sa TV na mene.
Sad idem kući čujemo se posle.-rekla sam zeleći da izađem kroz vrata.
Čekaj zar nećeš ovuda.-pokazao je na prozor od moje sobe koji je bio otvoren.
Ne,mama je kod kuće i ako vidi da sam u sobi posumljaće nešto.Ćao.-pozdravila sam ga i izašla.
Ušla sam u svoju kuću i izula svoje bijele starke.Miris toplih kolača osjećao se u hodniku.
Mama došla sam!-viknula sam.
Oh odlično dođi moramo da pričamo.-došla je do mene i povukla me za ruku.Njen glas je bio drhtav a oči su joj bile uplašene i krvave kao da je plakala.
Mama šta nije uredu?-počela sam da strahujem.U dnevnom boravku nalazio se i Nikolas takođe,čije lice nije bilo ni najmanje srećno.
Mislim da je bolje da sjedneš.-osjećala sam kako mi se grlo skuplja i suši.
Ja zaista ne znam kako da ti kažem ovo draga ali..tvoj-uhvatila je moju desnu ruku dok su joj se oči punile suzama.
Tvoj otac..on ...on je jako bolestan.-riječ je izletjela iz njenih usta a moje oči postale su tamne i počele su da se suze.
Šta?-moj glas... postao je tih i hrapav.
Mi mi ćemo morati da..da se odselimo.-da li je to ona rekla da se odselimo?
Šta ne!NE NEĆEMO!DA SE SELIM JA NE..NE...NEMOJ MI REĆI DA JE OVO ISTINA.NE TATA JE UREDU NE.JA NEĆU DA OSTAVIM...-tu sam zastala i pala na svoja koljena jecajući.
..ja neću da ostavim Camerona...-bol koja je prolazila mojim telom bila je neopisiva.Moji prsti oni su počeli da tren.Oči su počele da se crvene i da me peku a glas,glasa više nije bilo.
Oh mila žao mi je.-plačući je progovorila.
Kada?Kada odlazimo?-to je jedino što je sada bitno.
Za dvije nedelje.-rekla je i krenula da me zagrli.Ne otrgla sam se i krenula da se penjem na sprat.
UVJEK MI OVO RADIŠ UVJEK!-rekla sam i zaletjela se ka mojoj sobi.Čula sam da je nešto rekla ali nisam sigurna šta.Vrata sam zalupila i zaključala.Legla sam na svoj krevet i počela da ronim suze.Zašto?Zašto uvjek moram da odem.Ja ne želim da idem ne želim da ga ostavim.
Bell?-Čula sam dobro poznat glas.Ne sad.Samo ne sad.Ne mogu se suočiti sa njim sada.
Ne Cam ne sad.Molim te,samo pusti.-rekla sam kroz plač gurajući njegovu ruku dalje.
Bell..ja...Bell ne plači molim te.-prišao je i nasprem mog trzanja počeo je da briše suze koje su se slivale niz moje lice pa na njegovu ruku.
Ja..Cameron...molim te ne mogu sad.-Moje natečene oči su ga gledale sa toliko tuge.
Uredu je.. tu sam ako ti nešto zatreba prozor je otvoren!-rekao je i poljubio me je u obraz.
Hvala ti Cameron.-nasmejao se i izašao.Ja sam prišla mom prozoru i zatvorila ga.Privukla sam zavjese,ne zeleći da Cameron gleda kako se mučim.Pala sam na noge i izjedala samu sebe.Imala sam osjećaj kao da će čitav svijet da se raspane i da ću ostati jedina.Do jutros je sve bilo uredu i svi su bili srećni.Kad samo pomislim na to da više nikada neću moći da vidim Camerona,da će me zaboraviti i da će neka nova porodica da se doseli ovdje sa novom djecom..da će naći novog druga i da će zamjeniti moju ulogu.Da više nikada neću moći da se iskradam kroz njegov prozor do moje kuće.Da slušam njegov topao glas.Da mu govorim koliko mi je drago što ga imam i koliko ga volim da mi je drago što je neko kao što je on dio mog srca.Da se sa njim prisjeća svi naših trenutaka.Da zajedno zbijamo šale...bježimo sa časova...da zajedno opet uživamo u igri i gledanju crtaća...činjenica da će sve to da se završi me razara i gazi.A to me je plašilo.Posle toliko plakanja,umorila sam se i samo zaspala.
-hej gajss.Drago mi je mnogo što čitate i komentarišete.Ovaj nastavak je jako bitan za priču i ne treba da bude toliko dugačak...ali izvini te u svakom slučaju.Veliku zahvalnost curama koje su komentarisale part 02 i 01 hvala vam do neba ovaj nastavak je za vas
