Poznat zvuk je počeo da me iritira.Moj alarm.Danas nije bio dan za školu i uopšte nisam željela da idem.Osjećaj koji sam imala sinoć još je prisutan.Ustala sam iz svog mokrog kreveta da promjenim posteljinu..otvorila sam svoj prozor u nadi da neću naljeteti na Camerona sada.Obukla sam Nikolas-ovu crnu majicu i moj obični šorc za spavanje.Otišla sam do vece-a da se samo umijem i operem zube.
Ispred ogledala mogla sam vidjeti djevojčicu natečenih očiju i crvenih obraza.Čula sam kako se neko penje na sprat.
Mila?-moja majka..pokucala je na vrata i krenula da uzali ali je zaključano.
Šta?-drsko sam odgovorila.
Samo da vidim da li si budna,ne moraš danas u školu.-rekla je tiho,vjerovatno jer Nikolas još uvjek spava.
Nisam ni namjeravala.-...
U redu mila,ja sad idem na posao.Zovi ako ti nešto treba.-..
U redu.-..
Otišla je.Pošto je bilo tek 7 sati,nisam zeljela da izlazim.Pitam se kao je ovo Nikolasu palu.Da li je on tužan?Prozor je i dalje bio otvoren kao i prozor od Cameron-ove sobe.Pitam se da li još uvjek spava.Kako će da mi nedostaje.Ući ću kod njega da vidim,da li je tu.Teško mi pada to što ću morati da mu saopštim lošu vijest..zvaću ga posle škole kada nikoga ne bude bilo..tako je lakše.
Laganim koracima,ušla sam u njegovu sobu.Telefon mu je bio na stolu što znači da nije otiša ali nije bio u svom krevetu.Odjednom čula sam puštanje vode u kupatilu.Uspaničila sam se i krenula da izlazim ali sam zato obalila njegov ranac.Voda je satala a on je izašao prekrivajući svoje tijelo preškirom.
Bell?-posramljeno je gledao u mene.
Ja..ja izvini..ja sad..samo sam htjela..izvini..ja idem.-jezik mi se zapleo i nisam mogla da mu kažem ni riječ.
Čekaj Bell!Želiš li da pričamo?-uputio mi je čudan pogled.
Da Cam želim,ali ne sad,kada se škola završi dođi kod mene.-...
Bell?-..
Da?-..
Volim te,sve će biti uredu.-prišao je i uzeo moju ruku.
Najviše Cam.-poljubila sa ga u obraz i izašla.
Legla sam nazad u svoj krevet u nadi da ću da zaspem ali uzalud.Pustila sam Ed da probije ovu odvratnu tišinu..ali je tada proradio moj stomak.Sišla sam niz stepenice i vidjela sam poruku na stolčiću.
-nisam tu..otišao sam napolje.zovi ako ti što treba.
nikolas
Izašao je blagi osmjeh sa moje strane jer je njegova poruka bila glupa.Pa ako nije tu normalno da je otišao._.?
Ušla sam u kuhinju u nadi da je ostavio nešto za jelo,ali suproto ostavio je nešto da se pospremi.Glibavi tanjiri i čaše.Napravila sam veliki sendvič i uzela sam čašu soka.Jer nisam od onih osoba koje mogu da provedu toliko vremena na pahuljicama i sličnim stvarima?Doručak je najbitiji obrok i ne treba ga preskakati...treba da bude obila da nam da snage..zar ne?
Čitav dan sam provela ležeći i slušajući Ed-a.Zaista mi nije bilo do ničega..misli su mi bile odvučene samo na jednu stranu.
Već je 3 sata i ja još uvjek ništa ne radim.Nisam se ni očešljala,dotjerala niti obukla.Samo sam sjedjela.Neko je pokucao na moja vrata.Čudno u ovo vrijeme uglavnom nema nikoga?Nisam žurila da otvorim vrata pa je osoba sa druge strane nastavila da agresivnije lupa.
Evo!-povikala sam i otvorila i na veliko iznenađenje ugledala...Cameron-a.
Hej!Mogu da uđem?-upitao me je.
Naravno.-spustila sam svoj pogled da ne bi primjetio moje natečene oči.
Bell?-..
Da?-..
Pređimo na stvar..šta nije uredu?-direktno me je upitao.
Ja Cameron...ovo mi jako teško pada i znam da ćeš biti jako ljut i da ćeš me mrzjeti ali ja tu ne mogu ništa...samo hoću da žnaš da te puno volim .-rekla sam i u mojim očima pojavile su se suze.
Reci Bell..-uplašeno je rekao držeći me za ruku.
Cam..moj otac on je jako bolestan..-..
O Bell..žao mi je.-prošaputao je i krenuo da me zagrli ali sam se odmakla.
Žašto bih bio ljut na tebe Bell?-njegov glas je postao hrapaviji i tanji.Primjetila sam da je bio začuđen mojom reakcijom.
Cam..ja se selim-Samo sam rekla.Ne davajući mu nikakvu opciju, riječ je izletjela iz mene kao i moje suze.
Šta..ne ne ti ti se ne seliš ne Bell molim te nee..ja te trebam!-suze su se slivale niz njegovo lijepo lice.
Cam žao mi je..ja..pomisao da te više nikad neću vidjeti me razara a ja tu ne mogu pomoći...žao mi je.-pričala sam kroz jecaj i šapat.Približio je svoje ruke mom licu i podignio moju glavu.
Bell?-njegove kafene oči postale su crne..
Uredu je...nikad te neću zaboravi ti..ti ćeš uvjek biti tu.-pokazao je na stranu svog srca.Sjetio se rečenice prije 10 godina kada smo bili samo djeca bez briga.Kada je sve bilo jednostavno..i kada su svi bili srećni.
Volim te Cam.Nikad ne zaboravi to.Uvjek ćeš biti moj najbolji prijatelj i brat,moj žaštitnik,moj heroj,moj spasitelj,moj čovjek.-moje male ruke stavila sam na njegovo lice.
I ja tebe Bell.Uvjek,niko mi nikada neće zamjenit tebe.Nikada!-te riječi su bile najljepš koje je ikada rekao.Taj trenutak je trebao trajati duže i željela sam da traje duže.
Želiš li da budeš sama?-upitao me je.
Ne želim da provedem ove dve nedelje samo sa tobom Cam!-rekla sam držeći njegovu ruku ne dajući mu da ustane.
Naravno Bell.Najljepše nedelje našeg druženja!-pao mi je kamen sa srce..plašila sam se njegobe reakcije...plašila sam se da ću otići odavde a da će on biti ljut na mene...da neće htjeti ni da me pogleda.
-to je gajss sori što je kratko i možda malo glupo ali hvala vam što čitate i kom.
