T-Da li si dobro?Je li te ta cura povredila?
-Ja ..ne naravno ..ne nego ..ma nema veze.
A-Šta?Sad nema veze nama uvjek možeš reći?
-Pa ta cura je iz mog starog mjesta i podsjetila me na jednu jako dragu osobu.Koja mi tako jako nedostaje.
T-Oh .
A-Žao mi je Bella!Oćeš nam pričati o tome?
-Možda neki drugi put.
Završile smo sa našim obrocima i posle toga malo pričale ali jedna stvar nije mogla da mi izbije iz glave kako to ..kako to da Cameron-a nema u školi?
.....
Ušla sam u svoju kuću i vidjela Nikolas-a sa nekim momkom kako sjede i igraju igrice.
-Hm došla sam,biću u sobi ako ti išta treba.
-Bell ovo je moj drug Kian,Kian moja sestra Bella.-rekao je Nikolas pokazujući ka meni.
-Drago mi je Bella ili te mogu zvati Bell?-visok crni momak čija je jedna ruka bila u tetovažama kao i polovina druge.U desnoj nozdrvi nalazio se pirsing ..a i bio je tamno obučen.Dosta privlačan...
-Um da..ja..i meni.Idem u sobu ako vam što treba zovi te.-rekla sam i odjurila u sobu.Pa to je bilo čudno?
Eh sad da vidimo.Cameron evo ga.
-Hej Bell ne možeš zamisliti koliko mi nedostaješ,sve me podsjeća na tebe.Ova nova djeca nisu ni nalik vama.Ne izlaze iz kuće ne pričaju ništa.Horor.Molim te vrati se.
-Žao mi je Cam i ti meni toliko puno ali i sam znaš da ne mogu.Kako je u školi?
-Mm dobro.Nikole je očajno dosadna.
-Oh zaista?Hm a nećeš vjerovati koga sam danas srela..
-Koga?
-Kim Hot.
-Um kako?
-Došla je ovdje da pomogne njenoj tetki oko nečega.
-Hm ovaj Bell..ja..znaš moram da idem.
-Ni slučajno Cameron!Reci mi istinu.Zašto ne ideš u školu?
-Bell ne mogu.
-Cam!Molim te!
-Jednostavno ne mogu.Ne mogu da se pomirim sa tom činjenicom da tebe neće biti tamo kada ja uđem.Da će pored mene sjesti neka druga osoba.Jednostavno ne mogu a znaš zašto?Zato što te volim.I to me ubija.
-Cameron..
-Ne Bell žao mi je od sjutra idem u školu.Laku noć.
-Laku...
I zatvorio je.Po prvi put u životu ne znam šta da kažem.Ja...njegova bol je toliko velika.Žalim što sam mu je nanijela ali odavde mu ne mogu pomoći.Kada sam prošaputala jedno 'Žao mi je Cam' suze su počele da se slivaju na moje već modre obraze od hladnoće.Kada je neko pokucao na vrata.
-Um samo sekund,da?
-Smijem ući?
-Um naravno izvoli.
