02

400 43 5
                                    


Mislim da je vrijeme da ustaneš!-čula sam dobro poznat glas mog brata.

Pa daj zatvori vrata još pet minuta!-kukala sam uzimajući svoj jastuk i stavljajući ga preko glave.

Kako god hoćeš.-izašao je i zatvorio vrata.

//Posle dva minuta valjanja po krevetu i kukanja ustala je iz svog toplog 'gnijezda'.Nekih par minuta posmatrala je svoju sobu.Svoje stvari i sebe.Za sebe je smatrala da nije nešto posebna i da nije toliko lijepa,a bila je.Njena kosa bila je kafena i srednje dužine imala je velike prozračne plave oči,koje su odavale toplotu.Crvene pune usne i obrazi davali su joj još samo veći šarm.Ustala je u namjeri da se obuče i obavi higijenu ali već deste minuta leži ne radeći ništa.Obavila je higijenu.Sredila svoj krevet.Obukla je farmerke i svoj najdraži duks.Zaista taj duks uopšte nije bio njene veličine i čak šta više  nije bio njen... ali joj ga je on dao.Zato ga je i voljela toliko.Uzela je svoje ne tako bijele starke i krenula da izlazi.Kad joj je poznata osoba uletjela u sobu.//

Daj idiote kako to ulaziš?-povikala sam na njega.

Šta kao? Da ti ne ulaziš tako kod mene?-rekao je gledajući u njegov duks.

Dobra ti je duks.-znala sam da će to reći.

Ah pa nije neki.-namjerno sam lagala.

Nije neki?-počeo je da mi se približava i gura za vratima.Počeo je da me grli tačnije guši.

Cam prekini,Cameron gušiš me-počela sam da ga udar po njegovim prsima.

Kakav je duks?-počeo je da se smeje.

Nikakav.-povikala sam kroz smeh.

Ah ti nikad nećeš naučiti Bell.-počeo je da me golica i ja sam nastavila da se smejem kao luda.

U redu.To je odličan duks.-oči su počele da mi suze pa je zato i prestao.

Hajde Cameron izađi i sačekaj me dolje.-rekla sam i pokazala ka prozoru.

Ahm.-izletio je.

Sišla sam niz naše stepenice,uzela Nikolas-ove crne slušalice i izalšla napolje.Vidjela sam nasmejanog dečaka kako stoji i maše kao da se nismo vidjeli prije minut.

Cameron?-...

Da?-...

Šta ti je danas?-...

Ništa,samo sam veseo.-....

Pa dobro,čudaku.-....

Znam da me voliš.-dodao je.

Laskavče.Dobićemo jedinice ja ništa nisam učila.-zabrinutost u mom glasu se osjećala.

Oh ja jesam.Majka me je natjerala,a inače ne bih.-reko je gledajući u svoj bijele patike.

Ima da mi pomogneš.-počela sam da ga hvatam za laktove i vučem.

Eh pa ne znam baš.-..

Šta ne znaš?-stala sam mu na put gledajući ga ljuto.

Naravno da oću.Nikada te ne bih ostavio na cjedilu,nikada te ne bih ostavio samu.-...

Znam da ne bi,hvala ti Cam volim te.-zagrlila sam ga oko struka i poljubila u obraz.

Hha volim i ja tebe Bell.-..

-hvala vam mnogo na tim divnim komentarima srce mi je puno kada to vidim.ovaj dio i nije toliko dobar kao predhodni jer nije toliko važan kao prvi dio on je sam tu kao neki način da opiše nju.izvinite što je kratak.i hvala vam što čitate

Crawling Back To YouWhere stories live. Discover now