Is this love? |Croatian|

Part 12

Na krevetu sam ugledala Neymara. Ostala sam šokirana. Kako je uopće uspio ući u kuću.

''Odakle ti tu?''
''Idemo na party'' - podignuo je obje obrve nekoliko puta zaredom
''Kakav party u 2 ujutro? Daj idi doma spavat''
''Nenene. Idemo! Ajde brzo se spremi. Ja te čekam''

Natezali smo se još pola sata oko toga dal ćemo ić ili ne. Na kraju sam ja popustila. Iz ormara sam izvukla neku majicu i traperice

''Ne, ne i ne!'' - opet je počeo
''Nećeš ići u tome na party''
''A što bi gospodin volio da ja obućem?'' - sarkastično sam ga upitala

On se samo ustao i počeo kopati po mom ormaru. Na kraju je izvukao neku najdroljastiju majicu koju sam imala.

''Stvarno? To želiš da obućem?''
''Aha'' - cijelo vrijeme me gledao kao da me želi pojesti

Ponašao se vrlo čudno. Uopće ne znam što mu je. Nikada se nije tako ponašao uvijek je bio..normalan.
Obukla sam to pa smo krenuli. Nisam se puno bunila jer sam znala koliko je inače uporan.

(...)

Stigli smo na neko prazno parkiralište. Nigdje nije bilo žive duše

''I gdje je tu tulum?''
''Tamo dalje ''

Hodali smo dugo kroz neku šumu. On je bio ispred mene, a ja sam ga sljedila. Hodao je dosta brzo tako da sam pokoji put morala potrčati da ga sustignem. Cijelo vrijeme je šutio. Nije se niti okrenuo da vidi jesam li još iza njega. Odjednom se čuo neki jezivi zvuk iz nekog grma. Počela sam se okretati oko sebe gledajući smjer odakle je zvuk došao. Kada sam se smirila i shvatila da se neće dogoditi ništa strašno, krenula sam prema Neymaru, ali njega više nije bilo..
Srce mi je kucalo sto na sat. Tresla sam se od straha. Trčeći kroz tu sablasnu šumu sam ga dozivala, ali ništa. Kao da je u zemlju propao. Samo sam se zaustavila, nisam imala snage ići dalje. Stvar je bila još gora kada sam shvatila da sam se izgubila!
Najedamput sam osjetila nečiju ledenu ruku na ramenu. Trznula sam se i okrenula, ali iza mene nije bilo nikoga. Sve više sam se tresla od straha. Ponovno sam okrenula glavu u prvobitni položaj i ispred mene se ukazala žena u crnom! Bila je zagrnuta crnim plaštom i imala je crnu kapuljaču preko glave tako da joj se lice nije vidjelo. Počela sam vrištati i trčati iz petnih žila, ali gdje god sam se okrenula ona je bila ispred mene!
A tako sam se vrišteći i probudila. Počela sam se okretati oko sebe ubrzano dišući. Shvatila sam da je sve bio samo san!

''Nema više horora! Nikad!'' - rekla sam sama sebi

Ustala sam se iz kreveta, otišla do kupaonice i umila se hladnom vodom. Vratila sam se u sobu i pogledala na mobitelu koliko je sati. 6 ujutro. Sad sigurno više neću moći spavati pa sam otišla do kuhinje i skuhala si kavu.
Sjela sam na kauč, pokrila se dekicom i upalila TV. Nije bilo ničega osim onih glupih crtića. Zaustavila sam se na MTV-u. Bar tamo ima dobre muzike pa nek svira. Pojačala sam dosta glasno i pokušavala se dosjetiti što da bih sada mogla raditi.
Uzela sam mobitel i počela listati novosti na instagramu. Netko je postavio sliku palačinki i ja sam odmah ogladnjela.
Uzela sam brašno, šečer, jaja i sve ostalo što mi treba da napravim palačinke. Brzo sam to umutila i ispekla ih.
Namazala sam ih Nutellom i pojela 4 palačinke.
Nakon mog finog doručka otišla sam se otuširati. Kapljice mlake vode su klizile niz moje tijelo. To mi je godilo.
Omotala sam se ručnikom i otišla do ormara. Vani je bilo vruće pa sam obukla šorc, majicu
i visoke bijele starke. Svezala sam visoki rep i od ostatka isplela pletenicu.
Zatim sam nazvala Antonelu

~telefonski razgovor~

'halo?' - javio se pospan glas
'eeej' - uzvratila sam veselo
'isse, Nicole, jel znaš ti kolko je sati?'
'pola 9.. kaj sam te probudila?'
'DA!'
'a sry, sam sam te htjela pitat dal si slobodna da se vidimo?'
'mhm, dođi do mene kad se naspavam'
'a kad će to bit?'
'sutra!'
'a daj ajde! Doći ću za 2 sata!' - prekinula sam poziv