Is this love? |Croatian|

Part 19

''Da, makni se'' - jedva sam izmucala.
Nisam željela da me gleda takvu. No on je ipak došao do mene i maknuo mi kosu s lica.
Kada sam napokon bila gotova otišla sam se umiti
''Nisi trebao ovo gledati'' - tiho sam rekla
Samo mi se približio i poljubio me u čelo.
"Jel te hvata neka viroza?" - pitao je kada smo išli leći u krevet.
"Ne znam.." - muljala sam nešto
Ja sam opet bila sva zamišljena. 'Moraš mu reći' - javio se onaj unutrašnji glas. Pokušavala sam skupiti hrabrost, ali stalno su mi se po glavi motale one njegove riječi kako je dijete teret i da ponekad misli da je bolje da nema Davija... al zato se Neymar nije gasio. Stalno je nešto mljeo dok sam ja nezainteresirano mumljala 'mhm' i tako cijelo vrijeme pa smo napokon išli spavati.
Oko 1 ujutro me ponovno probudila mučnina pa sam istrčala iz kreveta do wc-a. No naravno nije moglo proći bez da se i Neymar probudi.
"A da sutra odeš kod doktora?" - rekao mi je kada sam se vratila u krevet
"Ma bit ću dobro"
"Ići ću ja s tobom ako se bojiš" - nakesio se
"Nije zato" - mrzovoljno sam gunđala
"Nego zašto?" - nije odustajao
"Zato! Nije mi ništa!!" - sad sam već bila vidljivo ljuta i živčana
"Dobro što je tebi? Odkad sam se vratio ti uopće nisi ista! Reci mi što ti je!"
"Nije mi ništa! Koliko ću ti to puta morati ponoviti?"
"Vidim da ti je nešto i dok mi ne kažeš što, ja te neću pustiti na miru!"
Znala sam da mu moram reći. Ne mogu mu lagati više. Nema više skrivanja istine. To je to! Prebacila sam se u sjedeći položaj i okrenula prema njemu. Valjda je shvatio da je ozbiljno pa se i on sjeo i gledao u mene.
Duboko sam udahnula
"Ovaj... pa... ja...ja... tj. mi... mislim ja.. ali i mi... um.. kako da kaž.. ti, odnosno ja.." - mucala sam i prekidala se u pola riječi ko pokvareni radio
"Nicole smiri se. Znaš da mi možeš sve reći" - držao mi je ruke na ramenima
Ponovno sam udahnula
"Trudna sam!"
Evo jedan kraći nastavak! Da bude napeto mi treba ovakav kraj :P ovaj tjedan sam ujutro pa očekujte nastavak/ke :))❤