"RELIKVIJE DUŠA: DUHOVNI SVET"

POGLAVLJE 12

Maskirani čovek vratio se u ruševine u kojima su boravili, te je ušao u prostoriju s' simbolom harmonije na podu. Skinuo je svoj šešir, i ostavio ga izvan simbola, Potom je seo u centar simbola, te samo uspravljen, pričao je zidovima prostorije,
"Želim da saznam sve. Želim da saznam zašto sam ja Sin Tame, zašto je ona Kćerka svetlosti, i šta sve ovo znači?"
Sedeo je, i dalje uspravno,
"Znam da je ovo svetilište, Ora, mesto gde ljudi stvaraju spone sa Duhovnim Svetom. Znam da je ovde Luminor postao prvi kralj svetlosti, i tako osnovao vezu. Znam i da je Atramenta, prva kraljica tame napravila haos koji postoji i dan danas, ali kako bismo mi trebali da vratimo stvari u normalnu?"

Maskirani čovek nastavio je svoje ispitivanje mirno,
"Samo želim mudrost. Želim da znam."
Tada je simbol ispod Maskiranog čoveka zasijao, i on se za tili čas ponovo našao u Duhovnom svetu, ovaj put, u svetlom delu istog. Osmatrao je okolinu.
"Imam ono za čime tragaš." Rekao je odrasli ženski glas. Maskirani čovek nije imao pojma ni kako ga čuje, niti ko je to, ali odlučio je da prati taj glas.

Došao je do hrama, koji beše sav od mermera, s predivnim Jonskim stubovima na ulazu. Maskirani čovek ušao je u hram, i posle malo potrage ušao je u prostoriju.
Bila je to biblioteka, arhiva. Ogromna prostorija puna knjiga, spisa, hartija, pergamenata i čega sve ne. Maskiranog čoveka očarao je ovaj prizor i u njemu je probudio želju za istraživanjem, ali on se brzo fokusirao na svoj cilj, i stao pred ženu, koja beše sedela u skromnoj stolici.